Izvor: Sportski Žurnal, 02.Jun.2014, 07:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PETERAC: Sjajan scenario sa tužnim krajem

Piše: Dejan Stevović
Kako se fajnal siks u Barseloni odvijao, pred poslednju epizodu, Radnički je imao sve. Umesto očekivanog Pro Reka, u polufinalu je odmerio snage i lako odradio posao sa Partizanom. Umesto očekivanog Primorja, u finalu ga je čekala Barseloneta, umorna od prethodne dve utakmice i rival, objektivno, slabiji na papiru.
Radnički takav scenario nije iskoristio i pretvorio ga u priču sa hepiendom. Svi sada analiziraju, traže uzroke, odgovore na poraz čije >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << posledice mogu da budu daleko teže nego što se misli. Ne samo za Šumadince.
Nikome nije lako. Osvojeni trofej prvaka Evrope bi imao gotovo egzistencijalnu vrednost za ovaj klub, bio bi snažan podsticaj za očuvanje, u teškim vremenima, snage srpskog timskog vaterpola.
Kragujevčani su do Barselone, posle osvojenog Evropa kupa, izgubili četiri finala sa Crvenom zvezdom. Sportski je bilo nadati se da će se u Barseloni naplatiti.
Razmišljanja o Primorju kao odličnoj ekipi, veče pred utakmicu su bačena u vodu. Stizala je Barseloneta. Radnički se od ekipe koja ima 50 posto šansi u duelu sa Riječanima pretvorila u apsolutnog favorita.
I gore potpisani koji se nagledao ovakvih turnira je bio spreman da stavi ruku u vatru za Filipovića i drugove.
Međutim… Radnički nije imao željenu igru, Kao da je posle dva gola rivala postignutih u poslednjim sekundama prve i druge četvrtine izgubio sigurnost. Na veliki odmor je otišao sa zaključkom da sve tek počinje ali da je domaćin taj koji ima psihološku prednost.
I igre našeg tima gotovo da nije bilo. Čudesni, svemogući Radić je održavao na površini hladne vode bazena Pikornelj tračak nade. Ali do kraja nije mogao.
Zloković umoran, Filipovića je čuvala španska garda pa se ipak izmigoljio dva puta i vraćao drugove u igru.I to je bilo sve. Ostali borbeni, željni ali bez hrabrosti, snage pa i drskosti za šok preokretom.
Barsa je igrala lep, brz, agresivan vaterpolo. Nije se oslonila samo na Peronea već je kolektivnim angažmanom odgovorila na igru protivnika koji je recept za pobedu tražio u individualnim kvalitetima. Posle svega viđenog priče o suđenju koje se čuju sa strane ne piju vodu.
Domaćin će uvek imati blagu prednost, ali kompletna atmosfera na bazenu i tribinama je omogućavala Radničkom da pokaže sve što zna. Na žalost, nije uspeo.
Biti drugi u Evropi nije neuspeh. Pogotovo za tim koji je formiran prošle sezone. Neuspeh je međutim u činjenici da pobednik nije kvalitetniji sastav. Ovo finale je pre početka, teniski rečeno, bio trofej lopta za Radnički. Ritern rivala je bio precizan do bola.
Ne treba međutim zaboraviti ni drugu stvar. Radnički je početkom sezone ostao bez glavnog motora, asa i autoriteta za sve, Vanje Udovičića.
Vrlo brzo je u političke vode otišao i Slavko Gak. Sa njima dvojicom, na istoj strani bazena, verujemo, tok priče na Monžuiku bi bio drugačiji. Ali sve je to sada deo sportske istorije kluba koji je na prekretnici.
Na prekretnici su i druga dva naša najbolja kluba. Bez finansija je teško zadržati najbolje igrače. Dugovi guše. Mladi sporo dolaze. Gleda se ka inostranstvu.
U takvoj situaciji teško je očekivati da će naredne sezone srpski klubovi biti u Evropi respektabilni. Koliko će to uticati na sponzore, interesovanje za pomoć i podršku ostaje da se vidi. Ali najmanje što možemo u ovom trenutku jeste da budemo optimisti.
Partizan je sa mladim timom, bez pravih rešenja na nekim pozicijama, napravio vrlo dobar rezultat. Realno možda i preko plana. Zvezda bi možda uradila nešto više ali je poklekla pre vremena. Ove godine Srbija je imala tri vrlo kvalitetna rešenja za evropsku scenu. A iduće…

Nastavak na Sportski Žurnal...