Izvor: Sportski Žurnal, 28.Maj.2012, 10:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PENAL: Istina o reprezentaciji i Siniši Mihajloviću

Piše: Zoran Stojadinović
Malo ko je očekivao drugačiji epilog okršaja svetskog i evropskog prvaka sa timom koji je praktično tek počeo da se stvara. Poraz Srbije u duelu sa Španijom mogao je međutim da bude i iznegnut uz malo sreće i niko ne bi mogao da kaže da je nezaslužen.
Siniša Mihajlović u celoj švajcarskoj priči mora da pronađe sredinu između slatkorečivih sagovornika koji o novoj Srbiji pričaju kao o švajcarskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << čokoladi i onih koje nacionalni tim više podseća na švajcarski sir... Novi selektor je na početku posla i predstoji mu još puno lekcija koje sa svojim pulenima mora da savlada.
Srbija je u Sent Galenu pokazala više lica i zato su mišenja o Orlovima i podeljena. Od ekipe koja pored trojice štopera u sastavu ima još dva beka i dvojicu zadnjih veznih, kreativnost nije ni mogla da se očekuje, pogotovo kad se sretne sa prvakom sveta u čijem sastavu svih 20 fudbalera žive i igraju za isti cilj.
Osim očuvanja „nule” drugi cilj Mihajlovićevog tima postao je izražajan tek kad su na teren kročili Fejsa, Janković, Matić i Šćepović što govori da Srbija utakmicu sa Španijom nije počela u najjačem i najboljem sastavu. To je uostalom svima, nadamo se i Mihajloviću jasno.
O formaciji se takođe može govoriti sa različitih stanovišta. Mihajlović je pronašao način kako da stegne bedem ispred Kahrimanovog gola žrtvujući tako kreativnost nacionalnog tima. Na žalost, mladi srpski fudbaleri su i u Sent Galenu kopirali svoje starije prethodnike u onome što nikako ne bi smeli da rade.
Umesto brzog oslobađanja lopte vrtili su se oko svoje ose potvrđujući zakone gravitacije i često posle toga sami sebi postavljali pitanje ,,otkud trojica ili četvorica oko mene, da Španaca kojim slučajem nema više na terenu,,? Radovanović i Ljajić za takvu igru imaju delimično opravdanje u slabijem kretanju saigrača, ali to je već posao kojim će morati da se bavi selektor.
Siniša Mihajlović je na početku posla i predstoji mu još puno lekcija koje sa svojim pulenima mora da savlada. Verujemo da će uspeti jer je zaista puno toga već počeo da radi.
I pre svega jer je po mno čemu što je upadljivo ovo sasvim drugi Siniša Mihajlović u odnosu na onog kog pamtimo kao fudbalera sa zavrnutom nogavicom, namrgođenog sa telefonskim slušalicama u ušima i sa jednom rečenicom u prolazu kraj novinara: „ne mogu sad”...
Mihajlović sad može sve. Zato je na aerodromu u Beogradu sedeo izdvojen sam ispred čekaonice razmišljajući o poslu kojim je upravo počeo da se bavi. Zato je i u autobus na aerodromu u Cirihu ušao prvi i sedeo pola sata na prvom sedištu dok su se ostali lagano približavali sa stvarima.
Zato je i na prvi trening u Sent Galenu stigao prvi i na terenu 15 minuta pre fudbalera i svojih saradnika šetao se sa papirom na kojem su bili iscrtani teren i nova formacija nacionalnog tima. Selektor je svoj posao dakle počeo da radi i iscrpno i studiozno, zato treba verovati da će ga fudbaleri u stopu pratiti.

Nastavak na Sportski Žurnal...