Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2015, 14:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opstanak evra zavisi od ostanka Grčke u evrozoni

Grčka pripada evrozoni i zajednička evropska valuta zavisi od ostanka Atine u njoj, rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) evropski komesar za ekonomiju i finansijska pitanja Pjer Moskovici.

Moskovici je istakao da će EU "učiniti sve" da spreči Grčku da napusti evrozonu, ali je dodao da grčka vlada mora da poštuje prethodne ugovore na koje se obavezala.

"Verujemo da je mesto Grčke u evrozoni, evru je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << potrebna Grčka i (verujemo) da je Grčkoj potrebno i da želi da bude u evrozoni", rekao je Moskovici, bivši ministar finansija Francuske.

On je dodao da EU "oseća da je za stabilnost evrozone i njen kredibilitet veoma važno da Grčka ne izađe iz nje".

"Zato ćemo učiniti sve što je potrebno da to izbegnemo", istakao je Moskovici.

Novi ministar finansija Grčke, u međuvremenu je rekao da neće pregovarati sa "trojkom", međunarodnim kreditorima (Evropskom centralnom bankom, Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom komisijom) o uslovima zajma koji od 2010. grčku ekonomiju čini solventnom, odnosno sprečava njen bankrot.

Radikalno levičarska partija Siriza prethodnog vikenda je dobila vanredne parlamentarne izbore, zastupajući platformu protiv mera štednje i obećavši da će postići otpisivanje polovine grčkog duga, i da se neće držati mera štednje i smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i plata i penzija.

Moskovici je ukazao da s jedne strane Evropa mora da poštuje volju grčkog naroda izraženu na izborima, ali da s druge strane i Atina mora da uzme u obzir sporazume koje je potpisala prethodna vlada.

"Moramo da se pozabavimo tim pitanjima na tih, miran i ozbiljan način. Ova (nova) vlada mora da kaže šta tačno namerava da učini", rekao je Moskovici.

Novi grčki ministar fiannsija Janis Varufakis, međutim, rekao je posle sastanka sa šefom evrogrupe, koju čine ministri finansija 19 zemalja EU koje za valutu imaju evro, da neće sarađivati sa "trojkom".

Varufakis je "trojku" nazvao "komitetom sazdanim na trulim osnovama" i dodao da, umesto toga, želi "plodne pregovore" sa pojedinačnim članicama "trojke" i državama EU.

"Nismo spremni da nastavimo da se pretvaramo i produžavamo, da pokušavamo da sprovedemo neprimenjivi program koji za pet godina do sada nije doneo nikakve opipljive koristi", rekao je Varufakis za BBC.

"Bolest sa kojom se trenutno suočavamo u Grčkoj je ta da je problem nesolventnosti pet godina rešavan kao problem likvidnosti", rekao je Varufakis.

I nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u intervjuu za današnji Hamburger abendblat da želi da Grčka "ostane stalni deo zajednice evra".

Grčka je sprovela velike mere štednje u sklopu paketa pomoći od 240 milijardi evra koji je dogovoren 2010. sa "trojkom".

Trenutni program zajma ističe 28. februara. Grčka ima na raspolaganju još 1,8 milijardi evra ukoliko ispuni uslove "trojke.

Prosečna mesečna plata u Grčkoj je 600 evra, nezaposlenost je 25 odsto, dok je nezaposlenost mladih skoro 50 odsto, ekonomija je od početka krize u evrozoni doživela pad od 25 odsto, a dug zemlje je 175 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Merkel: Neće biti novog otpisivanja grčkog duga

Nemačka kancelarka Angela Merkel isključila otpisivanje bilo kog dela grčkog duga, navodeći da su banke i kreditori već to učinili u velikoj meri.

"Ne predviđam nova otpisivanja dugova. Privatni kreditori su već dobrovoljno oprostili (neke) dugove (Grčkoj), banke su već smanjile grčki dug za milijarde ", rekla je Merkel za nemački list Hamburger abendblat, prenosi danas BBC.

Moskovici je, takođe, rekao da jačanje evroskeptičnih partija širom Evrope predstavlja dodatnu pretnju za Uniju.

"Ukoliko Evropa ne proizvodi rast i nova radna mesta, i ako bude viđena kao mesto štednje, ako ne bude viđena kao nada, napredak, već kao represija, kazna, bol, onda evropski projekat neće samo biti kritikovan, već i odbačen. Zato ova komisija zove sebe komisijom poslednje šanse", istakao je Moskovici.

Francuski bankar: Treba prepoloviti javni dug Grčke, Grčka laboratorija onoga što Evropa može da bude sutra

Matje Pigas, predsednik Banke Lazard koja je bila savetnik grčke vlade za restrukturiranje duga 2012. godine, preporučio je da se otpiše polovina javnog duga Grčke u vlasništvu državnih poverilaca.

"To restrukturiranje je apsolutno obavezno. Ne samo što je obavezno, već je i moguće", rekao je Pigas u petak francuskom radiju BFM i dodao da je Grčka "laboratorija onoga što Evropa može da bude sutra".

"Smatram da treba prepoloviti dug državnih institucija u Grčkoj", rekao je Pigas, evropski predsednik francusko-američke banke Lazard.

Ta banka je savetovala Grčku od 2010. do 2012. godine, a on je sada savetnik grčkog Fonda za restrukturiranje banaka.

Grčkoj je 2012. restrukturiran dug privatnih poverilaca - komercijalnih banaka, a ne njen dug EU i MMF.

Od tog, duga koji iznosi 320 milijardi evra, 75 odsto drže državne institucije i taj deo od oko 200 milijardi evra javnog duga treba restrukturirati, smatra Pigas.

"Postoji niz rešenja, kao što su duži rok dospeća, smanjenje kamata, a radikalnije rešenje je otpisivanje", rekao je on.

"Kada bi se smanjio za 50 odsto, dug od 200 milijardi bi iznosio 100 milijardi evra, što bi Grčkoj omogućilo da ima razuman i prihvatljiv odnos duga i bruto-domaćeg proizvoda koji bi iznosio 100 do 120 odsto, umesto sadašnjih 170 odsto", zaključio je Pigas.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...