Izvor: Sportski Žurnal, 07.Feb.2012, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Omerovići iz Drežnice pomogli zavejanim Vrščanima

Ko je Enver Omerović, dobročinitelj iz snežnih smetova, koji je zavejanoj koloni vozila, u kojoj je bio i autobus sa košarkašima Hemofarma Štade na 20 km od Mostara, u subotu oko podne vratio veru u spas. U život.
U tom trenutku Vrščani su u vozilu bili već 27 sati, 12 zarobljeni u snegu, ponestajalo je grickalica, činilo se kao da put nikada neće biti očišćen. I onda se iz belila kao duh pojavio Enver. Za zavejane putnike izgledao je kao ime koje nosi: lep, sjajan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << blistav, jasan.

Pozvali smo Envera Omerovića, predstavili se, pitali, kako je bilo Envere?
– I mene je bio strah, imam 50 godina, ne pamtim ovakav sneg, ali ga ne pamte ni stariji od mene u Drežnici. Spavali smo te noći, vejalo je, a ujutru se od snega put nije video. Počelo je da se šuška da je kolona vozila blokirana na putu. Sin Adin i ja smo krenuli da se probijamo kroz smetove visoke tri metra, čistili smo lopatama i rukama, više od pola sata trebalo nam je da se spustimo tih 200 metara do puta. Kad smo videli tri autobusa i nekoliko automobila i mene je uhvatio strah. U banjalučkom autobusu bila je beba, u drugom su bili Mostarci, u trećem Vrščani. Odmah sam pozvao desetoricu ljudi da krenu sa nama do moje kuće da uzmu hrane, to što imam u kući.
Košarkaši Hemofarma pričaju o vrućem hlebu, siru...
– Žena moja je odmah od brašna što smo imali počela da peče hleb i uštipke, izvadio sam sir iz mešine, našle su se i neke konzerve, kompot, loza pritekao je u pomoć i moj komšija Salem Mušić.
Enver Omerović je nahranio stotinak ljudi na 20 km od Mostara, grada još uvek - 17 godina od mirovnog sporazuma u Dejtonu – podeljenog na muslimanski i hrvatski deo. Poneki Srbin se vraća u Šantićev grad. Rane rata ovde sporo zarastaju.
– Ko će da gleda da li je čovek Srbin, Hrvat ili Bošnjak, kad je neko u nevolji. Rekao sam putnicima iz autobusa, ako nestane grejanje, dođite kod mene, ako nema kod mene mesta, biće kod komšija.
Drežnica je i dalje u snežnoj blokadi.
– Ne može se kolima, skoro je bio vojni helikopter da jednog mladića preveze u Mostar na dijalizu.
Pričam dalje sa Enverom, pitam ga šta radi?
– Imam ženu i dvoje dece, ribnjak, volim sport, predsednik sam lokalnog fudbalskog kluba Soko Drežnica, igramo kantonalnu ligu. Delegat sam i na utakmicama. Nekad sam dok sam bio mlad igrao za Jablanicu...
Odatle su braća Halilhodžić, stariji Salem i mnogo poznatiji Vahid, legende Veleža, kažem Enveru.
– Igrao sam sam trećim bratom Enverom, najstariji Salem nas je trenirao.
A kad ćete u Sterijin grad, Envere, pozvali su Vas ljudi iz autobusa vršačke registracije.
– Kad sneg okopni i voćke počnu da beharaju.
Alal vera Omere.

Nastavak na Sportski Žurnal...