Izvor: Sportski Žurnal, 30.Okt.2010, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova uredba o razvoju sporta
Zabrinuto zbog kampanje koja se vodi protiv dodeljivanja nacionalnih priznanja i nagrada za poseban doprinos razvoju sporta, Ministarstvo omladine i sporta u Vladi Republike Srbije izdalo saopštenje koje glasi da su zabrinuti zbog ponovne kampanje koja se vodi protiv dodeljivanja nacionalnih priznanja i nagrada za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal <<
U saopštenju se kaže da je Srbija pokazala izuzetnu brigu o svojim bivšim, ali i o budućim sportistima, kao i o svojim sportskim stručnjacima. Motivisali smo mlade da treniraju i takmiče se za Srbiju, a da ne odlaze u druge zemlje. S druge strane, motivisali smo trenere da još bolje i stručnije rade.
Međutim, očigledno je da fer plej u Srbiji nije omiljena disciplina i da su kod nas popularnije neolimpijske discipline kao što su lov u mutnom. Zato ćemo pokušati na argumentovan način da pojasnimo šta se zapravo dešavalo u jedno dugom periodu.
Osnovna zamerka bila je ta što su prvom Uredbom bili tretirani samo postignuti rezultati sportista i trenera na Olimpijskim igrama, a izmenama Uredbe su valorizovani i rezultati sportista i trenera postignuti na Evropskim i Svetskim prvenstvima u Olimpijskim sportovima.
Sve se ovo dešavalo pre nego što je Snežana Samardžić-Marković postala ministar omladine i sporta.
Suočena da su neka priznanja dodeljena nezasluženo, ministar omladine i sporta Snežana Samardžić Marković, reaguje već na početku mandata i formira Komisiju za reviziju Nacionalnih priznanja i nagrada. Komisija je bila sastavljena od predstavnika Ministarstva omladine i sporta, predstavnika Sportskog saveza Srbije, predstavnika Olimpijskog komiteta Srbije i jednog člana koji je bio predstavnik instituta za uporedno pravo.
Komisija nije imala niti ima zakonsko pravo da oduzima nacionalna priznanja. Takođe, Ministarstvo omladine i sporta nema zakonsko pravo da retroaktivno oduzima priznanja koja su već dodeljena. Ako neko smatra da su neka priznanja nezasluženo dodeljena, onda treba da se obrati onima koji su u to vreme bili na vlasti i odlučivali, ili da se obrati sudu.
Ministarstvo, međutim, može da utiče na budućnost i eliminiše mogućnosti za eventualne zloupotrebe. Zato je rad Komisije bio dragocen.
Komisija je tako započela svoj rad i krenulo se sa analizom Uredbe o Nacionalnim priznanjima i nagradama. Prve analize su pokazale da nije precizno definisano koga zapravo možemo smatrati trenerom sportiste.
Pozicija trenera je potpuno specifična ako poredimo ekipne i pojedinačne sportove. Imamo dodatne specifičnosti jer definisati trenera u veslanju i atletici sigurno nije lako, a pogotovo to nije lako kada govorimo o šahu i streljaštvu gde treneri ne smeju da imaju bilo kakav kontakt sa sportistom tokom takmičenja.
Zaključak ovih sastanaka bio je taj da će Komisija zatražiti od nacionalnih granskih saveza ponovo dostavljanje imena trenera koji bi trebalo da budu obuhvaćeni ovom Uredbom, a taj dokument overava odgovorno lice u savezu. Takođe, savezi moraju da dostave i izjavu sportista, na osnovu čijih rezultata su treneri i stekli pravo dobijanja Nacionalnog priznanja, a ta izjava mora biti overena u Sudu.
Komisija je sagledala i druge manjkavosti postojećih Uredbi, pa su predložene, sledeće izmene:
1. Izbačeno je vrednovanje neolimpijskih disciplina.
Ova Uredba je trebalo da služi nagrađivanju najviših sportskih dostignuća i promociji Olimpijskog sporta. Međutim, praksa je pokazala nešto drugo. Dešavalo se da se sportisti odlučuju pre za nastup u neolimpijskoj disciplini (gde je konkurencija znatno slabija), nego u olimpijskoj.
2. Starosna granica za dobijanje Nacionalnih priznanja i nagrada je pomerena sa 35 na 40 godina.
3. U vrednovanje rezultata ubačeni su FED kup i DEJVIS kup u tenisu.
4. Treneri više ne dobijaju Nacionalno sportsko priznanje, ali zato dobijaju istu vrednost nagrade za ostvaren rezultat svojih sportista.
Komisija je dala predlog gde je pozicija trenera definisana precizno i jasno. Treneri ubuduće neće dobijati Nacionalno sportsko priznanje, ali dobijaju mogućnost valorizovanja svog rada na duže staze.
Tako su treneri dovedeni u situaciju da zavise od dobre volje i sportista i nadležnih granskih saveza. Novim predlogom Komisije, i sportista i trener dobijaju isti iznos za ostvareni rezultat. Sada dolazimo do razloga zašto smo tražili ukidanje nacionalnog priznanja za trenere. Jedan sportista u svojoj celoj karijeri osvoji jednu ili dve medalje na velikim prvenstvima kao što su OI, Evropska ili Svetska prvenstva. I logično je da oni treba da ostvare pravo na Nacionalno priznanje. Sa druge strane, treneri u toku svoje mnogo duže karijere nego što je karijera sportista, mogu da svake godine sa drugim sportistom prave velike rezultate. Tako da smo zapravo ovim rešenjem želeli da motivišemo trenere da što duže rade na vrhunski način.
5. Izjednačene su vrednosti za rezultate ostvarene u pojedinačnim i ekipnim sportovima.
Do sada su sportisti u ekipnim sportovima primali značajnije manje novca za isti rezultat od sportista u pojedinačnim sportovima. Sada je to ispravljeno.
6. Preciznije su definisane procedure oko prijavljivanja rezultata.
Što se tiče dela Uredbe koji uređuje nagrade koje sportisti dobijaju posle ostvarivanja nekog vrhunskog rezultata, došli smo do zaključka, na osnovu rezultata na poslednjim OI u Pekingu, da su nagrade koje dobijaju sportisti i treneri iz Srbije u samom vrhu lestvice nagrađenih u svetu. Dakle, uz aktuelni sastav Ministarstva omladine i sporta nije vezan ni jedan jedini nejasan slučaj. Kako bismo sačuvali ovu Uredbu od neargumentovanih napada, Ministarstvo omladine i sporta je najvažnije odredbe utkalo u novi Zakon o sportu, čije se donošenje očekuje.
Nastavak na Sportski Žurnal...
