Izvor: MozzartSport.com, 13.Jun.2016, 22:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mi smo Italija, a ko ste vi? (VIDEO)

Možda Belgijanci imaju bolje igrače, ali nikad ne potcenjujte Azure - 2:0 u Lionu

Bez majstora kakvi su bili Andrea Pirlo ili Alesandro Del Pjero, bez gol mašina poput Kristijana Vijerija ili Filipa Inzagija, bez povređenog Marka Veratija, bez Klaudija Markizija, bez ikakvih, pa i najmanjih očekivanja da su sposobni makar i da se porvaju sa najboljima... Ali sa duhom i iskutvom prethodnika, bivših svetskih i evropskih vladara, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << osećajem ponosa koji se najbolje video kada je Điđi Bufon zapevao "Fratelli d’Italia", sa stavom da će pre poginuti no obrukati slavni grb Azura. Kjelini, Bonuči i Barzalji navukli su pancir na Bufonov gol i možda i najtalentovanijoj ekipi na Starom kontinentu objasnili koliko još Belgija treba da raste ne bi li se nazvala šampionskom selekcijom. U Lionu u prvom kolu Grupe C Azuri 2:0, tek da se fudbalska planeta podseti da Italijane i njihov katenaćo niko ne sme unapred da otpiše.

Taman i ako to urade i najveći optimisti na Apeninima.

Strelac odlučujućeg gola je, uostalom, bio Emanuele Đakerini, koji se u zlatnim vremenima fudbala na "čizmi" verovatno ne bi usudio ni da pomisli o mestu u nacionalnom timu. Ali kada iza sebe imaš takve veličine kakve su Đorđo Kjelini, Leonardo Bonuči i Andrea Barzalji, pa živu legendu Bufona, te osigurač u liku Danijelea De Rosija i večeras veoma solidnog Marka Parola... Onda se ne plašiš ni smrti. Kamoli  Belgijanaca, koji ma koliko talentovani bili još nisu osetili slast pobede nad jednom, bilo kojom od najvećih ekipa u Evropi.

A Italijani? Pa oni mogu - istorija nas je tome učila - da prođu i bez pobede. Oni mogu i da obrnu logiku i decifit u kvalitetu nadoknade defanzivnom perfekcijom, da pametnim faulovima suze prostor i vreme, da izrode štopera kakav je Bonuči, koji može da sa svoje polovine terena pošalje kao pero meku loptu, u centimetar preciznu.

Loran Ciman je zaboravio ono što Azuri nikad ne bi, da isprati igrača, Tobi Aldervejreld je loše procenio putanju lopte, što Kjelini, Bonuči i Barzalji ne bi ni u snu, a Đakerini, za koga ni u tek prosečnom Sanderlendu nije bilo mesta, šmekerski - kako to sami Italijani umeju, ma šta umeju sa tim se rode - pomilovao fudbal i naterao Tiba Kurtou na kapitulaciju.

Imali su, nije da nisu, Belgijanci svoje šanse. Ipak su to noge koje vrede na stotine miliona. Ali lob Romelua Lukakua, koji je bio sam pred Bufonom, otišao je pored stative, Divok Origi je u 83. minutu sam kao duh sa sedam metara glavom tukao pored gola... Sve ostalo uglavnom se odbijalo o Konteov pažljivo sazidan blok.

Sa druge strane, mogla je i Italija do drugog gola mnogo pre tog u sudijskoj nadoknadi. Gracijana Pelea su milimetri delili od slave još u prvom poluvremenu, Kurtoa je tu privilegiju oduzeo Antoniju Kandrevi, Ćiru Imobileu... Jednom i Peleu. Ne i drugi put u sudijskoj nadoknadi kada je naizgled uplašeni Kandreva još jednom demonstrirao svetu kakvi su fudbalski mangupi igraju pod tom majicom i loptu prebacio na suprotnu stativu gde ju je Pele sačekao i volejom sproveo u nebranjeni deo mreže za konačnih 2:0.

Ta emocija koja je usledila, kada čitava ekipa skoči sa klupe kao da ju je grom udario... To daju samo nacije koje fudbal žive. Takve uvek mogu i više no što znaju.

BELGIJA – ITALIJA 0:2 (0:1)

/Đakerini 32, Pele 92/

Stadion: Park Olimpik Lion;

Kapacitet: 59.186;

Sudija: Mark Klatenburg (Engleska)

BELGIJA: (4-3-3): Kurtoa – Siman (od 75’ Karasko), Aldervajreld, Vermelen, Vertongen – Vicel, Najngolan (od 62’ Mertens), Felaini – De Brujine, Azar, Lukaku (od 73’ Origi).

ITALIJA (3-5-2): Bufon – Barzalji, Bonući, Kjelini – Kandreva, Parolo, De Rosi (od 79’ Tijago Mota), Đakerini, Darmijan (od 59’ De Šiljo) – Eder (od 75’ Imobile), Pele.

(FOTO: Action Images)

Nastavak na MozzartSport.com...