Izvor: Sportski Žurnal, 18.Maj.2014, 13:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kragujevčani se u tišini spremaju za finalni turnir

Malo kome je do sporta. Sve ono što se događa u Srbiji ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Ipak od obaveza se ne beži
Vaterpolisti Radničkog, između praćenja svega što nanosi katastrofalnu štetu, materijalnu i ljudsku, nalaze vremena za trening. Predstoji im krajem meseca kruna sezone, učešće na fajnal-siksu Lige šampiona.
Radnički je ove sezone izgubio tri finala, sva tri od >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Crvene zvezde. Ali sve bi to moglo da se „pokrije“ uspehom u Barseloni. U konkurenciji Breše, Partizana, Primorja, Barselonete i Pro Reka Kragujevčani, na papiru, imaju realne izgleda i sigurno su u najužem krugu kandidata za tron.
Ogromna želja, veliko iskustvo i nesporni kvalitet su aduti Filipovića i drugova. Trener Stevanović u sastavu ima Radića, Filipovića, Zlokovića, Burića, Ćirića velikane koji jako dobro znaju da igraju utakmice u kojima nemaju pravo na popravni.
Svi su oni osetili čar osvajanja prvog mesta u Evropi, pričama podižu adrenalin preostalom delu tima. I ne treba da se sumnja da će Uroš Stevanović učiniti sve da od momaka izvuče maksimum a taj maksimum je evropski tron.
I sve bi to bilo lepo da Radnički ne muče druge muke. Naravno u pitanju su finansije. Retko se dobijaju prinadležnosti, svi napori uprave ne nalaze adekvatan i logičan dogovor svih onih koji su obećavali, potpisivali, najavljivali doprinos u pohodu na trofeje.
Nekoliko puta su Filipović, Radić, direktor Vasović istakli problem ali nikakvog odjeka nije bilo. Kasa je prazna, paučina sve gušća. Igrači ćute i treniraju.
Trener ćuti i vodi trening. Uprava ćuti jer nema šta da kaže. A svi znaju stara sportsko pravilo – nema rezultata kada se nezadovoljan igrač nađe na velikom takmičenju.
Sponzori su veliki deo obaveza, kako se čuje izvršili. Kragujevac, koji u svojim vaterpolistima ima najbolje promotore, ambasadore kako god hoćete, je nekako u zapećku.
Nema onog poteza koji bi vratio osmeh na lice igračima, predstavljao vetar u leđa, za trenutak bar odagnao misli od sumornog stanja na žiro računu. Da ne bude po onoj staroj „obećanje ludom radovanje“
Da ne bude zabune, znajući sve igrače i trenere Radničkog, niko ne treba da sumnja da oni neće na Monžuiku dati svoj maksimum. Bilo bi lepo kada bi lokalna samouprava, sponzori učinili dodatni napor da momci osete da nisu sami. Razgovor, izvršenje makar dela obećanja, podrška vlasti grada i najjačih sponzora bi u ovom trenutku bila ravna osvojenom trofeju.
Ne traže Kragujevčani ništa što im nije obećano, nema megalomanskih zahteva, posebno u ovom, vrlo teškom trenutku za našu zemlju.
U suprotnom vaterpolo klubu iz Kragujevca neće biti lako. Ostaje im da treniraju, nadaju se, pomalo ljubomorno gledaju u kakvim uslovima funkcionišu klubovi drugih zemalja.
Ostala je nada. Samo slaba je to uteha. Nadležni grada su na potezu.
Pogledaj vesti o: Finale Lige Šampiona,   Večiti derbi,   Zvezda - Partizan

Nastavak na Sportski Žurnal...