Izvor: Mondo, 25.Jun.2015, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koža se ježi, oči suze: Paunov govor pred Brazil!
Poslušajte dirljive reči kojima je selektor motivisao "orliće" da naprave poslednji, odlučujući korak i postanu šampioni sveta.
Kako ne zaplakati?! Kako ne pružiti maksimum?!
Veljko Paunović držao je na Novom Zelandu govore poput vojskovođe, podižući ekipu, tražeći da ne odustane. Sve do osvajanja titule šampiona sveta!
"U stilu pravog fanatika podizao nam je moral. Bio je smiren, ulivao nam je dodatnu sigurnost. Takav mentalitet, verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ostvaren životom u Španiji, video sam samo još kod Ivana Tomića", otkrio je štoper Vukašin Jovanović, osvrćući se na ogromnu motivaciju celog tima i svoje suze nakon finala.
Nekoliko sati pre poslednje utakmice, Paunović je takođe okupio svoj tim i održao govor koji će dugo ostati upamćen. U četvrtak je emitovan na SOS kanalu.
Pogledajte i osetite lavinu emocija:
Ovo je rekao:
"Svi mi imamo ispit zrelosti, uostalom, danas je na najbolji i najlepši mogući način naša zrelost ispraćena. Danas imamo maturu, fudbalsku. Igramo finale Svetskog prvenstva sa najboljim mogućim rivalom na svetu - sa Brazilom. Hoću da vam kažem da danas treba da uživamo. Nikakav pritisak ne treba da imamo, sem toga što želimo da pobedimo. To je onaj osnovni pritisak zbog koga smo rođeni, zbog koga igramo fudbal. Da uživamo i pobedimo, je l' tako".
"Hoću da vam kažem momci, da danas niko ne treba posebno da se ističe. Vi ste se već istakli. Svi vi koji ste ovde već ste se istakli, svi za vas znaju. Sve vas čeka vrhunska karijera. Danas treba da igramo za tim. Danas treba da budemo jedinstveni, kao što smo bili do sada. I još više! Kako god da se zove naš protivnik, mi smo, momci, zaslužili ovo. Ovaj trofej. Mi smo, momci, rođeni da osvojimo ovaj trofej. Gledajte ga dobro, ovo treba da bude naše. Kako god bude bilo, samo da damo sve od sebe. Kao što smo davali do sada. Danas mora pečat da bude!. Danas je matura! Danas polažemo ispit, danas uzimamo diplomu! Idemo kući sa zlatom".
"Sad hoću svi da ustanemo, momci. Hoću da se zagrlimo svi, kao što smo uradili prošli put, da se svi zagrlimo. I hoću sledeće, momci, ne treba sada da čitamo molitvu, niti bilo šta, sada hoću da se gledamo u oči. Svako kome treba da žmuri, neka zažmuri. Neka misli zbog čega smo zaslužili ovo. Šta je svako od vas uradio u životu zbog čega je uradio ovo. Šta je svako od nas i za koga hoće da osvoji ovo. Zagrlite se, da osetimo jedan drugoga. Minut ćemo jedan da otćutimo. Hoću da osetimo jedinstvo. Da svako svakoga pogleda u oči i da kaže jedan drugome da će to uraditi jedan za drugoga. Da će to uraditi za nas, za sve nas!"
