Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Jan.2015, 22:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Knjiga eseja "Evropa: stalne i nestalne granice"

U izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine i Srpskog PEN centra objavljena je knjiga eseja "Evropa: stalne i nestalne granice" koju su priredili Vladimir Kopicl i Gojko Božović.

Knjiga je proistekla iz istoimene međunarodne konferencije koju su ove dve institucije organizovale polovinom maja prošle godine u Novom Sadu.

Međunarodna konferencija "Evropa: stalne i nestalne granice" pošla je od književnog, kulturnog, društvenog i istorijskog iskustva Srednje, Istočne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i ukupne Evrope u poslednjih trideset godina. U proteklih trideset godina, ali i u proteklih nekoliko meseci, dramatične istorijske okolnosti na Istoku Evrope, ogromne političke promene u Istočnoj i Srednjoj Evropi, kao i proces evropskih integracija, između ostalog, suštinski su promenili sliku Evrope kao celine, ali i praktično svakog od njenih delova, kaže se i sapštenju Zavoda za kulturu Vojvodine.

Promene su velike, ali je pitanje granica u doživljavanju i razumevanju Evrope ostalo i dalje otvoreno kao posebno važno iskustvo savremenih Evropljana.

Otuda se u središtu Međunarodne konferencije i knjige eseja koje su iz nje proistekli našlo pitanje kakva Evropa nastaje pred našim očima, koje su njene ključne ideje i narativi, s kojim se izazovima ona suočava i na koji način će novi evropski kontekst uticati na savremenu književnost i kulturu evropskih naroda.

Pisci eseja u knjizi "Evropa: stalne i nestalne granice" su poznati pisci, književni kritičari, esejisti i teoretičari iz Srednje i Istočne Evrope: Drago Jančar iz Ljubljane, Marko Sosič iz Trsta, Srećko Horvat iz Zagreba, Đerđ Serbhorvat iz Budimpešte, Vida Ognjenović, Aleksandar Gatalica i Gojko Božović iz Beograda, Laslo Vegel i Pavle Sekeruš iz Novog Sada.

Nastojeći da neka od najvažnijih iskustava savremenog evropskog čoveka sagledaju iz novog ugla, pisci i esejisti u ovoj knjizi razmatraju pitanja o novim i starim evropskim granicama, o razlozima zbog kojih jedne granice nestaju dok se druge granice pojavljuju, makar u vidu kulturoloških predrasuda ili granica ekonomskih tržišta.

Pošto su među autorima tekstova neki od pisaca koji su u poslednje tri decenije bili temeljno posvećeni evropskim temama, oni nužno razmatraju i nasleđe ideje Srednje Evrope u savremenom evropskom kontekstu.

Ako su u doba kada su Kiš i Konrad, Kundera i Magris oblikovali ideju Srednje Evrope, Evropu kao moguću celinu odsudno delile političke i državne granice, nacionalne granice i granične linije Hladnog rata, ključno pitanje pred kojim su se našli pisci eseja u knjizi "Evropa: stalne i nestalne granice" bilo je da li danas u Evropi nestaju granice ili se one transformišu u neke drugačije granice: granice viznih režima, granice Evropske unije, granice radnih dozvola, granice kreditnih potencijala, granice kulturoloških predrasuda, granice Evropa različitih ekonomskih i institucionalnih brzina, granice Evrope A i Evrope B, granice evropskog centra i evropskih periferija? Ili možda nastaju neke sasvim druge stalne i nestalne granice, navodi se u saopštenju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...