Izvor: RTS, 13.Dec.2013, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karijere uništene povredama (drugi deo)
Nije bilo protivnika koji je mogao da im se suprotstavi, imali su blistave karijere na vidiku, ali na kraju su ih porazile povrede. O ovoj dvojici igrača još dugo će se nagađati da li su mogli da budu bolji od Džordana i Medžika, da ih telo nije izdalo. Ovo je priča o povredama koje su osakatile karijere Grenta Hila i Penija Hardveja.
Grent Hil je igrač za kojeg se i danas vezuje pitanje „Šta bi bilo kad bi bilo?". Šta je ovaj košarkaš sve mogao da postigne da u karijeri >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nije doživeo toliko povreda, od kojih je jedna mogla da ima i fatalan ishod. U periodu kada je Džordan bio u prvoj penziji košarkaška javnost i navijači u Hilu su videli novog „letećeg Majkla". Po svim karakteristikama i potezima činilo se da bi Hil mogao i da pretekne Džordana, dok povrede nisu počele, jedna za drugom, da muče telo izuzetnog atlete. Spisak povreda Grenta Hila je prilično dug, pa ćemo ovde pokušati da pomenemo samo najteže.
Ahilova peta Grenta Hila bila je zglob njegove leve noge koji je više puta povređivao. Za način igre, eksplpozivnost, brzinu, tehniku, zglobovi ovog igrača bili su posebno osetljivi.
Prvih šest sezona provedenih u redovima Detroita od 1994. do 2000. godine bile su kao san za Hila koji je zasenio i legendarnog Lerija Birda u tim godinama. Na žalost, i pored toga što je bio jedan od vodećih strelaca lige sa više od 21 poena po meču u svakoj sezoni, Hil nije imao oko sebe igrače sa kojima bi jurišao na plej-of, a kamoli na titulu. U tom peroidu na prste su mogli da se prebroje mečevi na kojima Hil nije igrao.
Problemi za Hila počinju nakon prelaska u Orlando 2000. godine. U timu sa Floride igrao je sa još jednom zvezdom NBA lige, Trejsijem Mekgrejdijem i činilo se da Orlando, još od tandema Šek-Hardvej, konačno ima igrače sa kojima može da juriša na titulu. Nada navijača trajala je kratko. Hil je prvi put slomio zglob i imao je prvu operaciju, tako da je za tim sa Floride odigrao samo četiri utakmice prve sezone.
Do sezone 2004/05. Hil je za četiri godine imao pet operacija levog zgloba. To znači da je isti zglob Hil lomio najmanje pet puta. Za igrača koji je poznat po kros-over driblingu i sjajnoj tehnici vođenja lopte i promene pravca, takve povrede su bile pogubne. Nakon jedne od operacija, marta 2003. godine Hil je dobio jaku infekciju i lekari su se u jednom trenutku borili za njegov život. Nakon toga, šest meseci ovaj košarkaš je morao intervenozno da prima jake antibiotike.
Za prve tri sezone u Orlandu Hil je odigrao samo 47 utakmica. Zanimljivo je da je to isti broj utakmica koliko je na parketu proveo sa drugim izuzetnim saigračem, Trejsijem Mekgrejdijem. Po učinku, već tada je bilo jasno da Hil nikada neće dostići Džordana. Sa više od 20 poena po meču, u pevih nekoliko sezona Hilov košgeterski učinak spao je na manje od 16 poena po utakmici.
U sezoni 2005/06. Hil nije imao problema sa zglobom već sa preponom zbog koje je odigrao samo 21 utakmicu.
Nakon toga Hilovo zdravstveno stanje se stabilizovalo. Igrač 2007. godine prelazi u Finiks gde provodi pet sezona, da bi karijeru ove godine završio u redovima Klipersa. Iako je u poslednjih šest NBA sezona manje odsustvovao sa parketa, njegova statistika drastično je opala. Ipak, ovaj igrač je i pored svih muka koje je preživeo uspeo da u najjačem košarkaškom takmičenju izdrži 18 sezona. Možda nije ispunio potencijal, ali NBA liga ga sigurno neće zaboraviti.
Pitanje „Šta bi bilo kad bi bilo?" može da se primeni i u slučaju Amfernija Penija Hardveja, velike nade američke košarke. Ako se za Hila govorilo da bi mogao da zameni Džordana, za Hardveja se mislilo da je novi Medžik Džonson.
Zanimljivo je da su obojica košarkaša bila u američkom studentskom timu koji je u sklopu priprema za Olimpijske igre 1992. godine savladao legendarni drim-tim predvođen Džordanom.
Prve tri sezone bile su kao u snu za Penija koji je u tandemu sa Šekom dominirao NBA ligom. U svojoj drugoj sezoni u Orlandu Peni je već igrao finale NBA lige gde su ih „počistili" Hjuston Rokitsi. U tom periodu Peni je bio možda i najpopularniji košarkaš NBA lige, i miljenik kompanije „najki" koja je napravila patike sa njegovim imenom, koje su bile najprodavanije u Americi.
Čarolija sa Medžikom nije dugo trajala. U četvrtoj sezoni telo je polako počelo da izdaje Penija. U sezoni 1996/97. Hardvej je zbog povreda odigrao 59 utakmica. Pravi pakao počeo je sezonu kasnije 1997/98. kada je doživeo tešku povredu kolena. Nakon operacije Hardvej je propustio veći deo sezone. Zanimljivo je da je Peni pokušao da se na parket vrati na ol-star meču gde ga je publika izabrala za startera ekipe Istoka. Nekoliko dana nakon prevremenog povratka Peni je obnovio povredu što je značilo dugu pauzu. Zbog ovakvog raspleta na sebe je navukao bes saigrača i navijača Orlanda. Te sezone Peni je odigrao samo 19 utakmica.
Peni se uspešno oporavio od povrede i u sezoni 1998/99. odigrao je svih 50 utakmica (sezona skraćena zbog lokauta u NBA ligi). Ipak, u odnosu na početne četiri sezone kada je postizao više od 20 poena po meču (osim u debitantskoj), učinak Penija je bio je skromniji (od 15-16 poena po meču). Da nesreća bude veća, karijera Hardveja krenula je silaznom putanjom kada je igrač bio u najboljim godinama.
Nakon Orlanda 1999. godine Hardvej prelazi u Finiks Sanse, ali ni tamo nije imao sreće. U prvoj sezoni propustio je četvrtinu utakmica zbog povrede zgloba. Da stvar bude još gora, veći deo sezone zbog povreda je propustio i Džejson Kid, pa se činilo da je Peni za sobom u sunčanu Arizonu raširio „epidemiju povređivanja".
Druga sezona u Sansima bila je još gora za Penija. Zbog dve operacije kolena Hardvej je u sezoni 2000/01. odigrao samo četiri utakmice. Povrede su poštedele Penija u sezoni 2001/02. kada je ovak košarkaš odigrao 80 utakmica, ali ovoga puta učinak je bio veoma skroman, samo 12 poena po meču.
Nakon povreda kolena i nožnog zgloba, Peni je u sezoni 2002/03 povredio i šaku, pa je sa terena odsustvovao 24 utakmice. Već tada Hardvej je većinu utakmica počinjao sa klupe, dok su povrede dodatno smanjivale njegov učinak na parketu.
U turbulentnoj sezoni 2003/04. Peni je iz Finiksa prešao u Njujork, učinak je pao na ispod deset poena po utakmici dok je igrač sve više vremena provodio u rezervama. Te sezone mala je uteha bila da su ga povrede mimoišle.
Naredne dve sezone u Niksima bile su poslednji trzaj da zaigra na višem nivou, ali konstantne povrede zglobova i kolena dovele su karijeru Penija Hardveja do kraja. U košarkašku penziju Peni je otišao 2008. godine iz Majamija.
Od vrhunskog mladog igrača,povrede su Penija vratile na nivo prosečnog košarkaša, da bi na kraju polako pao u zaborav. Hardvej je u intervjuu nakon završetka karijere rekao da osim strašnih bolova, nije naišao na razumevanje saigrača. Mnogi su mislili da povrede nisu toliko ozbiljne i da Peni preuveličava. Kako je sam rekao, jedini ko ga je razumeo bio je Grent Hil koji je skoro svake sezone prolazio kroz istu agoniju i koji mu je dao podršku.
Zanimljivo je da je jedan od najpoznatijih američkih hirurga koji se specijalizovao za rad sa sportistima nedavno otkrio u čemu je bio problem sa Penijem.
"Bilo je jako teško objasniti šta nije u redu sa Peijem. On je sjajan momak sa razvijenim takmičarskim duhom, ali je imao povrede zglobne hrskavice, koja omogućava nesmetano klizanje zgloba. Tada nismo imali baš magnetnu rezonancu da uspostavimo pravu dijagnozu. Danas? Sada se tako nešto vidi na magnetnoj rezonanci. Ovo je jedna od najtežih povreda u sportu jer nema načina da telo regeneriše hrskavicu. Majka Priroda ne može sama to popraviti. To je sledeći korak u medicini, gde ćemo pokušati da pokrenemo biološki proces da telo samo odradi posao", rekao je doktor Džejms Endrus.
Da li je Peni imao tu nesreću da se povredi nekoliko godina pre nego što je medicina uznapredovala, ili je, imajući u vidu stanje zglobova, od starta bio osuđen na propast više nije ni važno. NBA liga će ga svakako pamtiti kao velikog talenta, i hrabrog igrača. Ipak, to nije uteha košarkašu koji je mogao da obeleži jednu epohu.
