Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Mar.2016, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Ne postoji razuman sud koji bi me osudio
Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, kojem će u četvrtak, 24. marta, biti izrečena presuda na suđenju za genocid i zločine počinjene u Bosni i Hercegovini, kaže da ne postoji razuman sud koji bi ga osudio.
U intervjuu za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) Karadžić ne poriče da je bilo zločina u Srebrenici, ali poriče obim i pozadinu onoga što se desilo, dok zločin na sarajevskim Markalama naziva incidentom.
"Za taj incident nijedan Srbin >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne bi bio osuđen da mu se sudi na osnovu dokumenata Ujedinjenih nacija i to pred sudom UN-a", tvrdi Karadžić.
Smatra da je njegova "stalna borba za očuvanje mira, sprečavanje rata i smanjenje patnji svih ljudi bez obzira na vjeru" predstavljala "uzoran trud vredan poštovanja", uz opasku da je Bosni i Hercegovini danas potrebna "komisija za istinu".
Očekivanja od presude ista su mu kao na početku suđenja, jer, kako kaže, zna šta je hteo, šta uradio, o čemu je sanjao, zbog čega i veruje da ne postoji razuman sud koji bi ga osudio.
Sa Izetbegovićem bi postigao kompromis da nije bilo stranog mešanja
Za ratna dešavanja Karadžić je okrivio "strano mešanje", pojasnivši da bi ostvario konstruktivno i kompromisno rešenje sa Izetbegovićem jer su bili na "plodonosnom putu".
"Gospodin Izetbegović je želio poseban politički i vjerski angažman za muslimansku zajednicu, koji se nije mogao primeniti na Srbe i Hrvate, a ja se tome nisam protivio ni u kom pogledu", kazao je Karadžić.
A za ratne zločine rešenje ćemo pronaći, kako je naveo, kada velike sile izgube interes za nestabilnost Balkana.
"Koliko god da je visokopozicioniranih zvaničnika bosanskih Srba osuđeno, to nisu bile samo presude protiv njih, nego i presude protiv samog pokušaja dostizanja međunarodne pravde, protiv šansi za zajednički i plodan život naših zajednica", uveren je Karadžić.
Navodi i da je mnogo čiste propagande izneto pred sudskim većima u Hagu, da mnogi optuženi nisu mogli da se brane zbog nedostatka vremena ili novca, zbog predrasuda, demonizacije kroz medije, pristrasnosti zapadnih sila, organizacije i javnosti, ali moguće i oportunizma nekih veća.
Ono što se u Srebrenici desilo, kako navodi, dovoljno je loše, te nikakvo uveličavanje ne pomaže da se dođe do razumevanja i mira među narodima.
"Nepotrebno ubistvo jednog jedinog čoveka je užasavajuće, a kamoli ubistvo sigurno najmanje nekoliko stotina ljudi, što je, na primer, neupitni broj žrtava s povezima. Oni koji su to uradili pre svega su neprijatelji Srba, a zatim neprijatelji tih porodica, a onda i muslimanske zajednice", kaže Karadžić i dodaje da isto važi i za 3.500 srpskih žrtava na istom području.
S druge strane, kako kaže, porediti "ko je bio okrutniji, ko je ubio više žena, dece i starijih, ko je prerezao više vratova, odrezao više ušiju i genitalija", trebalo bi da bude posao za jednu pravednu i kompetentnu srpsko-muslimansku komisiju za istinu, a ne za medije, i to onda kad za to, dođe vreme.
Sve drugo bi, uveren je, samo pogoršalo stvar.
Upitan kako vidi svoje šanse, imajući u vidu da su policijski i vojni zvaničnici bosanskih Srba osuđeni do sada na više od 2.000 godina zatvora pred sudom u Hagu, Karadžić kaže da mnogi od tih zvaničnika nije ni trebalo da budu osuđeni, te tvrdi da postoji ogromno nerazumevanje i pogrešno shvatanje naših vojski i drugih vojnih snaga.
"Osim toga, ovaj građanski rat bio je nastavak naših unutrašnjih ratova uz mnogo osvetničkih osećanja, ogorčenosti, starih mržnji i novih ambicija za dominaciju nad komšijama", smatra Karadžić, koji primećuje da "kad god neka strana zatraži nešto na šta nema pravo, otvara se scena za katastrofu".
U tom smislu, odgovara: "Moje šanse u presudi trebale bi biti iste kao šanse bilo kog državnog predsednika u modernom svetu - ni veće ni manje".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
