Izvor: Blic, 05.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Madrida bolje vidim Nemačku
Iz Madrida bolje vidim Nemačku
Godinu dana je Mateja Kežman pokušavao da dokaže treneru Murinju da za njega ima mesta u napadu Čelsija uz Drogbu ili Gudjonsena, ali u toj nameri nije uspeo. Klupa ga je žuljala, minutaža na utakmicama bila je skromna za napadača reprezentativnog kalibra, da bi na kraju ostao bez poziva selektora Ilije Petkovića za kvalifikacioni meč sa Belgijom. Alarm se upalio, trebalo je nešto promeniti, trenera ili klub. Logično, Mateja je bio primoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se opredeli za opciju - dva.
Karlos Bjanki, trener Atletika, nastojao je da bude praktičan. Dva reprezentativna napadača SCG i Španije, Mateja Kežman i Fernando Tores, mogli bi da budu dobar tandem. Sada i Ilija Petković razmišlja drugačije, jer je za turnir u Ukrajini (15-17. avgusta) vratio napadača Madriđana.
- Moje zadovoljstvo je veliko što sam ponovo sa plavima. Zbog njih sam, između ostalog, i promenio klub, jer nisam hteo da rizikujem da u Čelsiju ponovo budem 'džoker” pa da izgubim mesto u timu za Mondijal, ukoliko se kvalifikujemo. Došao sam u klub gde ću da igram, forma je u uzlaznoj putanji, tako da sam ponovo u reprezentaciji - kaže Kežman koji se nalazi sa klubom na pripremama u Engleskoj. Memorijal 'Valeriji Lobonovski” je poslednja provera pred završnicu kvalifikacija?
- Dve nedelje posle toga igramo utakmice koje nam mogu otvoriti ili zatvoriti vrata Mondijala. Naravno da moramo da pobedimo Litvaniju, a onda da rasterećeni putujemo u Španiju, jer bi nam u tom slučaju bilo važno samo da ne izgubimo u Madridu. Nećemo, međutim, da kalkulišemo, igraćemo kao da je svaka utakmica poslednja i odlučujuća, dakle - na pobedu.
Da li se Španci već interesuju za meč sa plavima?
- Još su uzdržani, ali u nekim razgovorima primetio sam da se pribojavaju te utakmice, jer ne igraju baš najbolje. Zadovoljni su što nisu izgubili u Beogradu, ali ko im garantuje da neće u Španiji. Trenutno ste na pripremama u Engleskoj. Kako su Ostrvljani reagovali na vaš dolazak?
- Pozitivni su, jer znaju da sam radio u Čelsiju maksimalno profesionalno. Prilaze mi navijači, kažu da je za mene bolje što sam otišao u Španiju jer ću dobiti veću šansu za dokazivanje. Atletiko je ove sezone potrošio oko 30 miliona evra za transfere. Da li je to dovoljno za visoke ambicije?
- To je velika količina novca i u španskim uslovima, ne računajući Barselonu i Real. U klub su došli Perez, Maksi, Petrov, Galeti, novi ambiciozni trener... Stekao sam utisak da imamo tim koji je među četiri najbolja u Španiji. U Atletiku se igra napadački fudbal, što meni odgovara. Sa Toresom ste u više navrata razmenili pregršt komplimenata?
- Poštujemo se, i za sada dobro razumemo na terenu. Sličnog smo mentaliteta, ali kao igrači se malo razlikujemo. On nije baš klasičan napadač, bolje igra glavom, ima tu još sitnica u kojima nismo isti. Na život u Španiji se nije teško navići?
- Osećam se kao da sam rođen u Madridu. Grad mi odgovara po svom mentalitetu, kao da sam u Beogradu. Španci vole život, znaju da uživaju u hrani, piću, provodu. Ovde će da bude dobro i mojoj porodici. Da li ste se uselili u novu kuću?
- Još nisam. Bivši trener Gus Hidink mi je ustupio svoju na tri-četiri meseca. On je bio trener Reala pa ima kuću u Madridu. Ž. Babović
