Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jun.2015, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ernješi: Kuglanje je više od sporta
Dvadesetjednogodišnji reprezentativac Srbije u kuglanju poslednjih godina beleži uspeh za uspehom. Za mladog kuglaša Roberta Ernješija iz Novog Bečeja, studenta tehničkog menadžmenta kuglanje je i više od sporta jer mu je posvetio veći deo života.
"Kuglanjem sam počeo da se bavim u četvrtom razredu osnovne škole sa devet godina. I mama i tata su kuglaši koji su mlađeg brata i mene već sa tri, četiri godine vodili u kuglanu. Od malih nogu smo želeli da igramo. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << početku smo bacali kugle sa dve ruke. Nakon toga su usledili i ozbiljni treninzi", priča o svojim počecima Robert Ernješi.
Prvu zvaničnu utakmicu odigrao je u Vrbasu koje se seća po velikom zadovoljstvu iako je osvojio peto mesto. Već, naredne godine, u istom mestu, na Prvenstvu Vojvodine osvojio je srebrnu medalju.
"Posle su dolazili veći pojednačni uspesi. Bio sam prvak Srbije i u kadetskoj i u juniorskoj kategoriji. Jedino mi fali seniorska medalja ali... Još uvek sam junior. U juniorskoj konkurenciji mogu da igram još dve godine. Najveći uspeh mi je prvo mesto na Svetskom prvenstvu gde sam bio standardni igrač od početka do kraja. Pored toga osvajač sam Svetskog i Evropskog kupa, Lige šampiona i titulu prvaka Mađarske", kaže Robert.
Kroz pobede i poraze pratili su ga mlađi brat, otac i majka, inače članica Kuglaškog kluba Vojvodina iz Bačkog Gradišta sa kojom je ove godine ušla u Super ligu Srbije. O uspesima svog sina Marta Ernješi govori sa podjednakom dozom ponosa i kritike.
"Psihički je spreman i da bude poražen i da dobije. Ipak, najviše da pobeđuje. Bilo je jedno vreme kada je samo pobeđivao. Ipak, u seniorskoj konkurenciji, među starijima od sebe, kada i sreća ima uticaja, imao je malih problema. Na sreću, uspeo je to da prevaziđe jer psihički jak i snažne volje. Stalno je dobijao podršku od nas a naročito od oca koji je umeo i da ga kritikuje", kaže Marta Ernješi.
Upravo ove osobine prepoznali su i njegovi treneri u Reprezentaciji.
"U kadetskoj i juniorskoj konkurenciji uvek su me stavljali kao prvog igrača da bih povukao ostale iz ekipe i dao im motivaciju. Tako je bilo i 2012. Godine u Baucenu u Nemačkoj gde sam prvo u kadetskoj konkurenciji oborio 638 čunjeva u finalu, što je bilo najviše. U juniorskoj konkurenciji sam bio još bio bolji oborivši nedostižnih 662 čunja. U finalu sam bio nešto slabiji ali sam ipak jedini oborio preko 600 čunjeva, odnosno oborio sam 602 čunja i tako postao juniorski prvak sveta pojedinačno i u kombinaciji", ne bez ponosa priča ovaj mladi reprezentativac.
Nekadašnji vukovac, nosilac brojnih odličja, uglavnom zlatnih, ne krije da ga reprezentativni dres čini posebno ponosnim kao i da teško zadrži suze dok na pobedničkom postolju sluša himnu Srbije i prati dizanje državne zastave njemu u čast.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
