Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Maj.2016, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomska i radna diskriminacija žena

U Kikindi je bilo reči o temi o kojoj bi trebalo mnogo češće da se priča. U pitanju je ekonomska i radna diskriminacija žena.

Tek kada se poneka žena ohrabri da javno iznese svoja iskustva, to postane medijska priča. Ipak, vrlo brzo nakon medijske i pažnje javnosti, priča ode u zaborav, a problemi i dalje ostaju nerešeni. Jedino je žena koja je slučaj ekonomska i radna diskriminacija prijavila najverovatnije - ostala bez posla:

"Od 850 poziva koje smo imali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prošle godine na SOS telefonu, samo ovde kod nas u Centru za podršku ženama, oko tridesetak žena žalilo se na mobing na radnom mestu. One nekada hoće da kažu koji je poslodavac u pitanju, ali vrlo često to ne žele, boje se za svoje radno mesto. To predstavlja otežavajuću okolnost", veli Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama u Kikindi.

Istraživanja pokazuju da sistem još uvek ženama ne obezbedjuje pravu zaštitu, a onda je strah od mogućih posledica nažalost jači od spremnosti da progovre i procesuiraju slučajeve ekonomske diskriminacije, mobinga, različitih oblika nasilja koje trpe na poslu:

"Srećemo se sve više i više, sve više se žene javljaju. U početku je to bilo stidljivo, ali i sada uglavnom su to žene koje ne kažu svoje ime, neće da se slikaju. Statistika kaže da na jednu zaposlenu ženu dolazi čak tri nezaposlene, svaka se boji za svoj posao i ne sme ništa. I onda su ovakve tribine jedino mesto da kažu i da se osmele", objašnjava Vesna Đorđević, iz Udruženja za radna prava žena "ROZA".

Pored aktivistkinja udruženja koje pokušavaju da motivišu i osmele žene da se u slučajevima ekonomske i radne diskriminacije izbore za svoja prava, uočljivo je da ni na tribini u Kikindi nije bilo predstavnika sindikata i zvaničnih institucija koji bi morali da se ukiljuče u rešavanje problema:

"Nema ni sindikata, niko ih ne štiti. Ako same ne krenemo da pravimo ženski sindikat, ili neki pokret, ništa neće ni biti. Niko nama ne može pomoći nego mi same", dodaje Đorđevićeva.

Na tribini je prikazan dokumentarni film "Obrani berači", koji govori o ženama sezonskim radnicama koje za sistem zapravo i ne postoje. Mnoge žene i dalje rade na crno, bez ikakve zaštite, bez zdravstvene knjižice i bez mogućnosti da ostvare pravo na penziju. One koje rade za minimalna primanja, a pri tomne trpe i različite obike diskriminacije, iz straha ćute. Nažalost, najčešće ćuti i sistem.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...