Izvor: MozzartSport.com, 04.Maj.2016, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ehej! Nebo, skini kapu, Oblak dolazi! (VIDEO)

Svaka čast velikom vojskovođi Dijegu Simeoneu, neuhvatljivom Antoanu Grizmanu i besprekornoj poslednjoj liniji. Ali svi znamo ko je pravi junak Atletikovog plasmana u Ligu šampiona

Pesnik je recitovao, zaljubio se u devojku iz publike, njen otac ga je smatrao nedostojnim. Jer kakvo je to uopšte zanimanje? Pesnik?! Čuveni ruski poeta Vladimir Majakovski branio se na jedini sebi poznat način – poezijom. U svom najčuvenijem delu "Oblak u pantalonama" stihovima >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << se obrušio na malograđanštinu, buržoaziju, vlast, na njihovu percepciju ljubavi...

"Ako hoćete, od mesa besan ću da režim,

- i ko nebo menjajući tonove,

ako hoćete, biću besprekorno nežan,

ne čovek, već – oblak u pantalonama."

Ne u pantalonama, već u šortsu, jedan drugi Oblak ovih dana je tema za kafanskim stolovima. Jan Oblak, golman Atletika, koji se poput pesnika u Majakovskovoj pesmi obrušio na aristokratiju. Fudbalsku doduše. Paradama u polufinalnom okršaju sa Bajernom poveo je Jorgandžije do drugog finala Lige šampiona u poslednje tri godine.

Doduše, za razliku od ostatka ekipe Dijega Simeonea, nije besno režao, niti je bio besprekorno nežan, posebno ne prema Bajernovim navijačima. Ako je pesma čuvala Majakovskog od svega što mu se nije dopadalo u ruskom društvu tamo negde tokom i posle Prvog svetskog rata, Oblak je bio ono što cele ove sezone brani Atletiko od ponora na najvećoj fudbalskoj sceni. Tamo gde mu po mnogima nije ni mesto, imajući u vidu antifudbal kakav se igra na "Visente Kalderonu". Malicioznima u inat – Atletiko u Milanu! U borbi za najvredniji trofej na Starom kontinentu.

Nezasluženo? Nikako! Pa taj Atletiko je izbacio i Barselonu i Bajern!

Ružno? Neka bude i da jeste, iako su osećanja o lepom i ružnom stvar ukusa, a o njima se ne da raspravljati.

Simeonea, uostalom, zanima samo rezultat, on to ni ne krije, a protiv Bajerna je upravo Oblak bio oružje koje ga je dovelo do njega. Bavarski desant na njegov gol doneo je dva gola, preostalih devet udaraca u metu završilo je na Oblakovim dlanovima. Pa i pokušaj Tomasa Milera sa penala kada je pristalicama Atletika već pao mrak na oči. I onaj udarac Davida Alabe koji je slovenačkog golmana uhvatio na pogrešnoj nozi, a sve navijače Bajerna na pola puta do euforije.

Uzalud.

Te iste noge su, inače, godinama pedalale bicikl od rodne Škofje Loke, gde su ga skauti prvi put i primetili na jednom turniru u malom fudbalu, do 22 kilometra udaljene Ljubljane. Kažu da nijednom nije propustio trening Olimpije. Bilo mu je tek 14 godina, a već je trenirao sa prvim timom, mnogi su kritikovali stručni štab smatrajući da će ga tako mladog pojesti seniori, drugi su mu se smejali.

Jan Oblak je naučio da trpi. Trpeo je i kada ga je Benfika tri godine slala po pozajmicama pošto je prethodno Olimpiji isplatila 1.700.000 evra, što je i dalje najskuplji rekord u slovenačkom fudbalu. Jula 2013. je čak odbio da se pojavi na početku priprema tvrdeći da nema ugovor sa Benfikom. "Ucena" je uspela, potpisao je novi ugovor, a sredinom te sezone, kada je Artur Moraeš konačno počeo da greši, postao i najbolji golman Primeire primivši samo tri gola na 16 ligaških utakmica!

Trpeo je i kada je po dolasku u Madrid, bez obzira na to što ga je Atletiko platio 16.000.000 evra i učinio najskupljim golmanom u Španiji. Povredio se na početku priprema, šuškalo se da Simeone preferira Miguela Anhela Moju i da će ga Colchonerosi prodati istog prelaznog roka. Debitovao je u Ligi šampiona protiv Olimpijakosa. Bio je to debi za zaborav... Grci su slavili sa 3:2, Oblak napravio seriju grešaka. Ali...

Oblak je nastavio da se bori. Možda još nije, ali nema sumnje da je na dobrom putu da izraste u jednog od top pet golmana na svetu. Odbranjen penal Lusijanu Narsingu u ruletu osmine finala protiv PSV-a, pa bravure na Alijanc areni. U 69 utakmica u dresu Atletika čak 41 bez primljenog gola. Sva je prilika da će ove sezone oboriti rekord Primere kao golman sa najmanjim brojem primljenih golova tokom jednog takmičarskog ciklusa.

U pesmi Jesenjinu, koji je 1925. izvršio samoubistvo, Majakovski je napisao:

"U ovom životu nije teško mreti,

Izgraditi život kudikamo je teže."

Paradoksalno, pet godina kasnije i Majakovski je digao ruku na sebe. San Jana Oblaka u usponu na evropski tron još je živ. I shvatili ste već, Oblak nije tip koji se predaje. A kako ni sjaj nebeskih tela nekada ne može da se probije kroz oblake, tako i ovozemaljske fudbalske zvezde, makar igrale i za Bajern i Barsu, često ostanu u senci Jana Oblaka.

(FOTO: Action Images)

Nastavak na MozzartSport.com...