Izvor: Blic, 20.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dostanić i Okuka za drugi krug
Dostanić i Okuka za drugi krug
Od osvajanja pehara Kupa evropskih šampiona u Bariju, 29. maja 1991, Crvena zvezda je do danas promenila bezmalo ceo tim trenera, njih tačno 10! Ljupko Petrović je jedini koji se dva puta vraćao na klupu, ali nije mogao da ponovi ni blizu uspeh posle kojeg je zlatnim slovima upisan u istoriju giganta sa 'Marakane'. Muslin je bio plodonosan na domaćem tlu, ali ni on nije mogao Zvezdu da 'progura' u elitu.
Poslednji veliki tresak, sanktpeterburški >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slom u četiri čina, čiji scenario nije pisan u stilu Čehova, već po notama brzonogog napadača Andreja Aršavina, uzburkao je poprilično ustajalu vodu na 'Marakani' i na videlo izbacio sve slabosti šampiona u ovom trenutku.
Ne tiču se one samo Ljupka Petrovića i stručnog rada, ali podatak da je tolika ekipa trenera od Barija naovamo radila na projektu očuvanja Zvezdinog sjaja, blago rečeno, zabrinjava. Evropske formule nema jer Zvezda, ne računajući sezonu 1991/92, nije igrala u elitnom evropskom takmičenju, Ligi šampiona. Zato je Bari 1991. tačka vododelnica, od toga dana pa sve do danas, Zvezda traži svoje mesto u galaksiji, ali nijednom stručnjaku u tom periodu nije uspelo da je vrati na kolosek koji vodi ka Ligi šampiona.
U šest sezona od 1991. crveno-beli nisu smenjivali trenera u jeku sezone. Treneri koji su uspeli celu sezonu da vode tim su: Vladica Popović (1991/92), Ljupko Petrović (1994/95), Milorad Kosanović (1997/98), Slavoljub Muslin (2000/01. i 2003/04) i Zoran Filipović (2002/03). U svim ostalim sezonama, poput tekuće, bilo je trenerskog tumbanja.
Sadašnji kandidati, može se bez preterivanja reći, ne iskaču iz pomenutog opusa. Najozbiljniji u nizu, Ratko Dostanić, koji je u prvom mandatu Slavoljuba Muslina radio kao njegov saradnik, trenutno je trener sofijske Slavije, ali ima podršku igračkog kadra crveno-belih, što može da bude na kraju i presudno. Ostalo je da se uprava izjasni hoće li Dostanića ili ne, jer vremena nema puno.
Drugo ime u nizu je Dragi Kanatlarovski. Ovdašnjoj javnosti poznat kao bivši selektor južnog suseda, reprezentacije Makedonije, nekada je nosio crveno-beli dres, što nikako nije bez značaja. Naročito ako se ima u vidu da je proteklih sezona ukazivana šansa Zoranu Antonijeviću (nakratko), Vladimiru Petroviću, Vojinu Lazareviću, Slavoljubu Muslinu i Zoranu Filipoviću. Na neki način, on je spona između želja i sugestija da se pokuša sa dovođenjem trenera stranca.
Ukoliko prilikom izbora glavnog stručnjaka prevagne evropski rezultat onda će bez sumnje dirigentska palica biti uručena Draganu Okuku. Taj stručnjak je najveći poljski klub, Legiju iz Varšave, doveo do apsolutnog šampiona objedinvši trofeje namenjene pobedniku šampionata i nacionalnog kupa. Reč je o kompletnoj ličnosti, bivšem kapitenu olimpijske reprezentacije Jugoslavije koji je posle uspešne karijere u Veležu, internacionalno iskustvo stekao u Švedskoj a uz fudbal nije zanemarivao ni školu doguravši do diplome pravnika.
Bez obzira na nesporan kvalitet, teško je verovati da će Srećko Katanec biti na klupi šampiona. U Zvezdi, očigledno, još nisu spremni da prelome i naprave potez poput Partizana. Z. K.
