Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jul.2015, 09:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan borbe protiv trgovine ljudima

Dan borbe protiv trgovine ljudima u svetu se obeležava od prošle godine, a ustanovljen je kao odgovor na jedan od najrasprostranjenijih i najkompleksnijih oblika kriminala koji pogađa sve zemlje, navodi se u saopštenju.

Od početka godine identifikovano je 13 žrtava trgovine ljudima i uglavnom se radilo o ženama, izjavila je Lidija Milanović iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

"Ove godine imamo mali broj identifikovanih žrtava, svega njih 13. I dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je s jedne strane to dobro, s druge možemo govoriti o nekim teškoćama u identifikaciji i otkrivanju žrtava. Zato je jako važno da se radi na preliminarnoj identifikaciji i na ranom otkrivanju sumnje da neko može postati žrtva trgovine ljudima", rekla je Tanjugu rukovodioc službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine Ljudima Milanović.

Podsećajući da je prošle godine identifikovano 125 žrtava od čega su 98 bile žrtve radne eksploatacije, ona je istakla da se ove godine radi pre svega o ženama, seksualnoj eksploataciji i to u devet slučajeva, a onda, u 40 odsto slučajeva, o deci.

"Prošle godine je taj odnos bio sasvim drugačiji. Pre svega se radilo o eksploataciji odraslih muškaraca u vidu radne eksploatacije dok je eksploatacija žena i dece bila u manjem broju zastupljena", rekla je Milanović.

Ona je objasnila da je fenomen trgovine ljudima jako primenjiv i da se trendovi menjaju u zavisnosti od različitih faktora.

Tako je, prema njenim rečima, trend prepoznavanja žrtava trgovine ljudima ove godine više u skladu sa indentifikovanim žrtvama u 2013. nego prošle godine.

"U 2014. godini su pre svega identifikovane žrtve radne eksploatacija koje ranije nisu identifikovane u tom broju, dok sada ponovo imamo klasičnu sliku trgovine ljudima - seksualnu eksploataciju, prinudu na prosjačenje, prinudni brak i radna eksploatacija", rekla je Milanović.

I dok je ranije postajao trend da su žrtve trgovine ljudima uglavnom strani državljani, ona objašnjava da se ove i prošle godine trend promenio pa su tako žrtve uglavnom domaći državljani.

"Mnoge okolnosti koje utiču na pojavu trgovine ljudima su se promenile tako da je Srbija sada pre svega zemlja porekla žrtava. Ove godine imamo pre svega trgovinu ljudima unutar Srbije. To je trend koji se nastavlja ne samo u Srbiji već i u okolnim zemljama gde se praktično trgovina ljudima odvija ili u mestu u kome žrtva živi ili na regionalnom povezivanju", rekla je Milanović.

U najnovijem Izveštaju američkog Stejt dipartmenta o trgovini ljudima, Srbija je navedena kao zemlja porekla, tranzita i odredišta za muškarce, žene i decu koji su žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije i prinudnog rada, a vlada čini ozbiljne napore na suzbijanju trgovine ljudima.

Selaković: Trgovina ljudima je vid organizovanog kriminala

Trgovina ljudima predstavlja vid organizovanog kriminala i državni organi moraju da sarađuju, kako među sobom, tako i sa organizacijama civilnog sektora i građanima, ukoliko se želi da borba protiv trgovine ljudima bude uspešna i efikasna, izjavio je danas ministar pravde Nikola Selaković.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva pravde, Selaković je rekao da se skoro svaka država u svetu susreće sa modernim ropstvom, koje najviše pogađa siromašne zemlje i zemlje u tranziciji.

"Kao takvo, ovo delo mora biti uvek sa posebnom pažnjom i ažurnošću procesuirano od strane tužilaštva i sudova, kako zbog učionica ovog teškog dela, tako i zbog žrtve kojoj su narušena osnovna ljudska prava, a dostojanstvo uništeno", rekao je Selaković.

On je istakao da trgovina ljudima predstavlja vid organizovanog kriminala koji prevazilazi teritoriju jedne države i ima oblik regionalnog i međunarodnog udruživanja pojedinaca i kriminalnih grupa.

"Zato je od izuzetnog značaja da postoji čvrsta međunarodna saradnja među institucijama i državnim organima", naglasio je ministar pravde.

Prema njegovim rečima ta saradnja definisana je međunarodnim konvencijama i posebnim bilateralnim ugovorima koje je Srbija zaključila sa drugim državama.

"Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći predviđa posebne mere, naročito značajne kod otkrivanja i suzbijanja krivičnih dela sa elementima organizovanog i transnacionalnog kriminala, i omogućava i neposrednu komunikaciju između pravosudnih organa što doprinosi efikasnijem i blagovremenom pružanju pravne pomoći", naglašava Selaković.

On je podsetio da je Srbija zaključila 51 ugovor sa 30 zemalja, pristupila konvencijama Ujedinjenih nacija i njenih organizacija, kao i ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o trgovini ljudima, kojima je dodatno regulisala svoju saradnju sa ostalim državama kada je u pitanju krivično delo trgovina ljudima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...