Izvor: Sportski Žurnal, 04.Apr.2011, 06:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Brković: Krenuli su noževima na nas

Debi iz snova na klupi Partizana ima Aleksandar Brković. Njegov tim uspešno juriša na tri fronta, ubedljivo je prvi na tabeli domaćeg šampionata, plasirao se u polufinale Kupa Srbije, a u subotu je isti uspeh ponovio i u Čelendž kupu.
Mladi i ambiciozni strateg tima iz Humske je ispunio obećanje dato pred put u Atinu – njegov tim je pobedio, obezbedio plasman u polufinale i sad ga očekuje još najmanje jedan meč u ovom takmičenju.
Ipak, na kraju je i sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Brković izašao sa terena kao sa bojnog polja, krvave ruke...
- Sve je viđeno, išli su na to da provociraju i naprave incident. Pred kraj meča su navijači počeli da silaze na teren, stavljali su akreditacije obezbeđenja, a nekoliko sekundi pre kraja ti isti momci su počeli da navlače fantomke na glavu, potom su krenuli noževima na nas... Bilo je jezivo, zastrašujuće, upaljene baklje su letele ka nama i nismo imali gde da bežimo, jer su nas saterali u ćošak. Ružne slike stvarno, a sa nama u ekspediciji su bile i tri žene.
Policija nije reagovala?
- Nisu ni smeli da izađu na teren, nego su sve vreme sedeli u tunelu i gledali šta se dešava na terenu. Krenuli smo ka tunelu, ali su nas topovskim udarima i dimnim bombama vratili nazad, nismo znali gde ćemo, odlučili smo da, ipak, krenemo ka izlazu, pa šta nam Bog da... Da tad nismo potrčali, ne znam kako bismo posle pobegli. Poznato je da su PAOK i Partizan bratski klubovi, a da se AEK i PAOK ne podnose i mislim da su nas oni poistovetili sa njima.

Prethodnih dana ste isticali kako se ponosite momcima, verujete da neće podleći pritisku i da će na svaku provokaciju odgovoriti golom...
- Ekipa je bila dobro psihički pripremljena, znao sam da su momci pametni i da neće reagovati. Prvi cilj je bio da odigramo još jednu evropsku utakmicu na Banjici, a drugi da pokažemo i u Atini da smo bolji. Na kraju smo pobedili golom razlike i iskreno ostao je žal što trijumf nije ubedljiviji.
Taktički ste nadmudrili kolegu Arvanitisa, koji je odmah po završetku meča podneo ostavku i sam zgrožen scenama s kraja meča?
- Odbranu smo odradili sjajno, imali veliki broj blokada, pametno se kretali. Na početku meča nam je nedostajao šut spolja, Mešter je odlično otvorio utakmicu, ali se brzo povredio i nisam mogao više da računam na njega. Posle je Dimitrijević odlično igrao, Bane Radanović je sve zatvarao, a Milić bio više nego smiren.
Nema stajanja, već u subotu vas čeka derbi sa Crvenom zvezdom?
- Već su nam misli okrenute ka tom meču. Ipak, ruku na srce, taj susret nam je mnogo važniji nego ovaj u Atini, jer nam je domaće prvenstvo prioritet. Imaćemo vremena da se odmorimo i spremno dočekamo Crvenu zvezdu na Banjici.
Povraćali po Pilipoviću

Drugo poluvreme je Aleksandar Pilipović bio izložen neviđenom maltretiranju grčkih navijača, koji su bili na samo pola metra od njega. U jednom trenutku je dotrčao do klupe, tražio peškir da se obriše, a kad je okrenuo leđa usledio je jeziv prizor...
- Već sam navikao da me kao krilo u ćošku pljuju s tribina. To stvarno nije novo, ali ovo što se sad dogodilo nikad nisam video. Jedan navijač je dok sam stajao na krilu, stavio prst u usta i povraćao po meni... Strašno!
Nedelja je svanula

Brzo su igrači zaboravili nemile događaje po završetku meča, nisu želeli da im bilo šta pokvari veliku pobedu i plasman u polufinale.
Strpljivo su čekali da se gužva raziđe, ušli u autobus, malo vidali rane, a onda pustili muziku i slavlje je moglo da počne. Ređale su se redom pesme Partizanovog juga „Partizan ole“, „Da volim crno-bele“, „Volim ga kao oka dva“... Naravno, nisu izostali ni poznati hitovi Harisa Džinovića, Cece, Brene, ali i već čuvena omiljena pesma crno-belih „Nedelja je svanula“. Svi momci su orni i raspoloženi, su pevali, radovali se, šalili i dokazali da su i van terena kao porodica. 
Ne želim da gledam kako ljudi umiru

Posle ispadanja od Partziana u četvrtfinalu Čelendž kupa trener domaćih Janis Arvanitis podneo je ostavku.
– Ne želim više da budem deo ovoga. Zašto da nekolicina ludaka uništi sve naše napore. Bilo je i dece, beba u dvorani... Ne želim da gledam kako ljudi umiru – tužno je posle meča pričao strateg AEK-a.
Igrači crno-žutih su i dan posle incidenata molili trenera da ostane na čelu ekipe. 
Direktor Stamatiadis u suzama
Još u leto 2005, kada je i osnovana rukometna sekcija AEK-a, jedan od glavnih ljudi kluba bio je današnji tehnički direktor Kostas Stamatiadis.
Posle meča sa Partizanom direktor je plakao kao beba, samo je izustio.
– Ne mogu više ovo da podnesem, izdaće me srce – kazao je čovek, koji je pre koju godinu operisao vitalni organ.
Molili policiju, ona odmahivala rukama
Znali su čelnici AEK-a šta bi moglo da se dogodi, videli su da navijači svakakve rekvizite unose u dvoranu, molili su policiju da reaguje, da ih pretrese. Uzalud.
Organi reda samo su odmahivali rukama. Stajali su u tunelu koji vodi ka svlačionicama i posmatrali. Koliko su bili spremni govori i to da su u panici posle meča kovali plan kako da izvuku Partizanovu ekspediciju iz hale.

Nastavak na Sportski Žurnal...