Izvor: Blic, 04.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bratski okršaj 'jedan na jedan'
Bratski okršaj 'jedan na jedan'
Sirena je označila kraj finalne utakmice Jadranske lige. U Borisovim očima suze, na Bojanovom licu osmeh i radost. Duel 'jedan na jedan' rođene braće Bakić, u petom redu 'Pionira' iza Partizanove klupe, izmešanih emocija posmatrao je ponosni otac Radivoje.
Za majku Slavicu prisustvo u dvorani bilo bi previše. Ostala je kod kuće da dočeka i prva uteši mlađeg sina. Stariji se samo javio telefonom da propušta uskršnju večeru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i da se vraća sa saigračima u Vršac na šampionsku proslavu.
- Nisam izdržao, zaplakao sam, ali sam i prvi pružio ruku Bojanu - priznaje bek Partizana. - Teško mi je pao poraz od Hemofarma, bili smo tako blizu prvom ovosezonskom trofeju. Nije nas ništa htelo, a Vrščani su u meč ušli sa mnogo više energije i na kraju su zasluženo slavili. Bojan sad vodi 2:1 u međusobnim susretima, jedva čekam da mu se revanširam i to već danas u Superligi!
Otac Radivoje priznaje da nije znao na koju će stranu pre. Da li da krene Borisu u zagrljaj utehe ili da čestita Bojanu. Par minuta je ostao u mestu.
- Zaista specifična situacija. Jedan je morao da izgubi utakmicu, ali sreća moja i supruge jeste to što smo i pre početka znali da će pehar ostati u porodici. Ponosni smo na obojicu, ponosni smo što su i pored direktnog duela bili korektni i na terenu prava braća. Plašio sam se eventualnih povreda ili možda čarki koje može da donese jedna finalna utakmica. Nisu nas obrukali, naprotiv. Ipak je porodica iznad svega. Celo veče smo tešili mlađeg sina, ali možda je Bojanu bila potrebnija ta titula. Boris je mlađi, ima vremena za njega, možda s Partizanom osvoji šampionski trofej u domaćem prvenstvu - kaže Radivoje.
Posle burne noći i slavlja u Vršcu, Bojanu je preostalo samo da kaže:
- Žao mi je što obojica nismo mogli da se radujemo, dobro znam koliko je Boris bio naoštren za finale, iako se čak ni telefonom nismo čuli pred utakmicu - kaže Bakić. D. J. Bužić
