Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Avg.2016, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bečej: Svaka Markova medalja je zlatna
U porodičnoj kući kajakaša Marka Tomićevića u Bečeju danima je sve u znaku Olimpijskih igara. Nakon što je sin Marko u dvosedu sa Milenkom Zorićem osvojio srebrnu medalju s nestrpljenjem su majka Stanimirka i otac Mirko iščekivali finale kajaka četverca čiji je deo posade i Marko.
Dok otac Mirko preko vajbera trku prenosi mlađem sinu Stefanu, koji je na Aljasci, majka Stanimirka ne može mirno da sedi već na nogama, uz prethodno "pomozi Bože", prati srpski četverac >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od starta do cilja. Ipak, ni osmo mesto nije ih razočaralo.
"Prethodnih desetak dana nije bilo spavanja. Pratila sam sve sportiste. Prva trka bila je stvarno uzbudljiva. Očekivali smo zlatnu medalju ali, eto, u finali su svi spremni za najsjajnije odličje. Presrećni smo stvarno", kaže Stanimirka Tomićević.
Između dva telefonska poziva, a svakoga časa zovu znani i neznani da čestitaju, otac Mirko dopuni flašu sa domaćom kajsijevačom za one koji preferiraju lični kontakt. Njih čekaju i domaće kiflice, pogačice i suhomesnate đakonije.
"Nemamo pojma ni ko nam je čestitao. Nekima nismo ni odgovorili. Ovom prilikom se zahvaljujemo svima. Dolazili su, zvali telefonom, slali poruke. Dva sata se nisu smirivali ni moj ni njen telefon. Odakle im naši brojevi? Nisam ni znao da ljudi toliko prate takmičenje", kaže Mirko Tomićević.
"Došao je dekica od 83 godine da nam čestita. Kaže, čestitam zlato. Ja kažem, nije zlato već srebro. On mi kaže: ne, to je zlato", dodaje majka Stanimirka.
Ipak, u šumi poziva ponosni roditelji Stanimirka i Mirko čekaju onaj najvažniji Markov kojim će ih obavestiti kada će sleteti u Beograd.
Tek tada će, kažu, uslediti pravo radovanje a potom i, gotovo ritualno, kačenje olimpijske medalje među mnogobrojne prethodne Markove uspehe.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
