Izvor: Politika, 16.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirijsku opoziciju muči medijski mrak
Antivladin blok u Siriji sa spoljnim svetom komunicira najvećim delom preko posrednika u dijaspori
Hiljade sirijskih izbeglica koje su proteklih dana prebegle u Tursku sa sobom su sem najosnovnijih životnih potrepština ponele i potresna svedočanstva o svirepim merama represije koje vlada Bašara al Asada primenjuje nad narodom. Budući da je Sirija faktički zabranjena zemlja za strane novinare informacije koje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puštaju u svet mahom dolaze od državnih medija iz Damaska koji ne saopštavaju podatke o opoziciji i odnosu vlasti prema njoj.
Na nedostatak valjanih informacija o stvarnoj situaciji u zemlji pre dva dana je pažnju skrenuo i američki Stejt department saopštivši da raspolaže sa veoma malo podataka o antivladinom bloku u Siriji iako se njihov ambasador trudi da održi kontakt sa predstavnicima civilnog društva.
A ko u stvari čini sirijsku opoziciju, pokušao je da odgonetne Centar za istraživanje spoljne politike „Henri Džekson” iz Londona čiji su istraživači posrednim kanalima uspeli da razgovaraju sa opozicionarima u šest najvećih gradova u Siriji.
„Podaci do kojih smo došli navode nas na zaključak da je ova revolucija najliberalnija i najnaklonjenija zapadu od svih revolucija Arapskog proleća. Tragično je da revolucija u Siriji u isto vreme ima i najmanju podršku zapada”, smatra jedan od autora istraživanja Majkl Vejs.
On kaže da zapad okleva da se suoči sa „Asadovim varvarizmom”, jer ne zna gotovo ništa o ljudima koji mu se protive.
„Sada kad su metle sa kairskog trga Tahrir zamenjene crkvama u plamenu i uništenim sufističkim svetinjama, razumljivo je zašto Vašington zazire od zahteva da još jedan bliskoistočni tiranin siđe sa vlasti, pre nego što proveri ko bi ga u tom slučaju zamenio. Šta je politika opozicije u Siriji? Da li je sekularna ili islamistička? Da li oni imaju akcioni plan, u slučaju da im ponudimo našu pomoć?”, ističe Vejs.
Uprkos spekulacijama o eventualnoj podeljenosti, šest opozicionih lidera sa kojima je komunicirao centar „Henri Džekson” smatraju da je revolucija verski i plemenski ujedinjen poduhvat. Po njima, sektaštvo dolazi isključivo sa Asadove strane. Čak su i Kurdi marširali pod zastavom Sirije, što je tokom proteklih godina bilo nezamislivo.
Sem jedinstva opozicije, utisak je da zapad strahuje od težine islamističkog uticaja u njenim redovima. Međutim, portparol opozicije u emigraciji Amar Abdulhamid tvrdi da je ovaj strah sasvim neopravdan.
„Svi mi znamo o politici i ortacima. Postoji jedna stvar koju zapadni lideri treba da shvate: islamisti niti mogu da se isključe iz sirijske političke scene, niti mogu njom da dominiraju”, smatra on.
Za borce protiv režima je karakteristično da, bar za sada, ne traže vojnu intervenciju spolja. Njihov primarni zahtev prema zapadu su nedvosmislena retorička podrška i materijalna pomoć u vidu laptopa, satelitskih telefona i SIM kartica, kako bi se zaobišle Asadove mere gušenje medija.
Dok ne dobiju pomoć koja će olakšati komunikacije i izvući i probiti zid izolacije koji je vlada uz podršku vojske nametnula, opozicija sa spoljnim svetom komunicira mahom preko svojih predstavnika u dijaspori.
Krovna organizacija u inostranstvu je Nacionalna inicijativa za promene iza koje stoje tri državljanina Sirije koji žive u SAD i Velikoj Britaniji, a bave se pitanjima ljudskih prava. Ova inicijativa je donela i manifest „Ka mirnoj tranziciji u demokratiju” koji je svojevrstan akcioni plan kako pobediti Asada i šta raditi posle njegovog pada.
Potpisan od 150 opozicionara u Siriji i u egzilu, manifest se bavi i time kako da Sirija sprovede tranziciju iz totalitarne diktature u pluralističku demokratiju, direktno se oslanjajući na modele istočne Evrope, Latinske Amerike i Južne Afrike.
Prema ocenama ovih opozicionara, glavna stavka je ubediti sirijsku vojsku da dezertira i pridruži se opoziciji, i da nakon toga formira prelaznu ili privremenu vladu. Oni tvrde da su mnogi sirijski vojnici pokušali da dezertiraju nakon što su odbili da poslušaju naredbe da pucaju na nenaoružane civile, a nedavno je otkopana masovna grobnica u kojoj su navodno sahranjena tela takvih vojnika.
Ukoliko su ovi navodi istiniti (organizacija „Hjuman rajts voč” je o stanjima ljudskih prava u Siriji izdala izveštaj pod nazivom „Nikada nismo videli takav užas”) malo je verovatno očekivati masovnije pregrupisavanje vojske u opozicioni tabor.
-----------------------------------------------------------
Asadov izaslanik u Turskoj
Ankara – Kriza u Siriji je bila tema razgovora u Ankari između turskih zvaničnika i Hasana Turkmanija, specijalnog izaslanika predsednika Bašara al Asada posle kojih nije izdato saopštenje. Činjenica da su razgovori premijera Tajipa Erdogana i gosta iz Sirije trajali tri sata potvrđuju delikatnost trenutka u kome se nalaze odnosi dve susedne zemlje, prenosi Tanjug.
UN zahtevaju istragu
Visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj zatražila je punu istragu navodne povrede ljudskih prava sirijskih vlasti, javlja Al Džazira. Njen kabinet je saopštio da raspolaže sa pouzdanim izveštajima u kojima se navodi da je oko 10.000 ljudi pritvoreno, a najmanje 1.100 ubijeno.
D. Vukotić
objavljeno: 17.06.2011.
