Izvor: RTS, 10.Sep.2013, 20:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirijska kriza se vraća na Ist River
Savet bezbednosti još jednom pokušava da zauzda građanski rat u Siriji. Rusija i Zapad, opet, u raskoraku oko načina delovanja. Asad prihvatio da stavi hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu. Vešt diplomatski manevar Moskve. Kerijev gaf zaustavio bombardovanje. Kongres pred odlukom.
17.20 - Sirijska kriza se vraća u UN. SAD, Britanija i Francuska počinju konsultacije o novoj rezoluciji. Rusija rezervisana prema novom predlogu Zapada.
17.05 - Svrgavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Asada nije cilj akcije, to je kolateralna posledica akcije koju ćemo preduzeti, rekao je Keri.
16.26 - Ukoliko ne reagujemo, zemljama poput Irana poslaćemo poruku da smo slabi, rekao je Džon Keri pred komitetom za oružane snage. Sačekaćemo poteze Sirije, ali nećemo čekati dugo, rekao je Keri.
Američki napad na Siriju definitivno više nije pitanje trenutka, pošto je Damask pristao da hemijsko naoružanje kontroliše međunarodna zajednica. Ruska diplomatska ofanziva u najmanju ruku odložila je početak bombardovanja.
Odluku sirijske vlade da prihvati predlog Rusije obznanio je ministar spoljnih poslova te zemlje Valid Mualem.
"Imali smo juče veoma plodonosnu rundu razgovora sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, koji je predložio inicijativu u vezi sa hemijskim oružjem. Uveče smo prihvatili rusku inicijativu", prenela je agencija Interfaks.
Mualem je ocenio da je Sirija prihvatila predlog jer će se time "otkloniti osnove za američku agresiju".
Odluka Damaska doneta je u pravi čas za administraciju Baraka Obame, koji je bombardovanje Sirije najavio uprkos snažnom protivljenju javnosti. Prema poslednjim anketama, čak 75 odsto protivi se intervenciji, dok svega 14 odsto podržava takvu akciju.
Istovremeno, Britanija, SAD i Francuska počele su konsultacije o novom predlogu rezolucije Saveta bezbednosti, kojom bi se Sirija prilično čvrsto obavezala da arsenal hemijskog oružja stavi pod međunarodnu kontrolu.
Pomen Člana 7, koji predviđa zapadni predlog, ponovo je izazvao negativnu reakciju ruskih diplomata, pa će naredni dani, kako se čini, proteći u tečkim pregovorima dve strane oko daljeg nastupa u procesu rešavanja krize.
Kerijev gaf zaustavio bombardovanje
Suštinski, najnoviji razvoj situacije u Siriji predstavlja ozbiljnu diplomatsku pobedu Rusije, koja je snažno prigrlila "retoričku" vežbu američkog državnog sekretara Džona Kerija da je "napad moguće sprečiti ukoliko Asad hemijsko naoružanje stavi pod međunarodnu kontrolu".
Dok su Bela kuća i Stejt department proveli dan objašnjavajući da je Keri odgovarao na hipotetičko pitanje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ubedio je vlasti u Damasku da prihvate tu "nepostojeću ponudu".
Čini se da je i Obaminoj administraciji laknulo kada je Asad pristao na ruski predlog, jer se valjalo suočiti sa krajnje neprijateljski raspoloženim Kongresom, pa je serija od šest intervjua, kojima je Obama želeo da preokrene javno mnjenje u korist vojne intervencije, krenula sasvim drugim tokom.
Obama je, najavama da je bombardovanje sada moguće izbeći, ostavio Kerija na cedilu, mada je američki državni sekretar u najvećoj meri sam kriv za položaj u kojem se našao, jer je proteklih sedmica upoređivao Asada sa Hitlerom, što se pokazalo prilično kontraproduktivnim.
U međuvremenu je objavljeno da angažovanje američkih snaga u ovoj fazi priprema za napad na Siriju košta 30 miliona dolara nedeljno.
Načelnik Združenog štaba Vojske SAD general Martin Dempsi je rekao i da postoji nizak rizik od odmazde u slučaju da dođe do vazdušnih napada na Siriju.
Podrška Kine i Irana, Pariz i London uzdržani
Britanski premijer Dejvid Kameron smatra da bi Rusija i Sirija trebalo da pokažu da je predlog Moskve da Sirija stavi svoje hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu - iskren.
"Teret je sada poprilično na ruskoj vladi i režimu (sirijskog predsednika Bašara el) Asada da se to i ispuni tako da se pokaže da je ponuda ozbiljna i iskrena", rekao je Kameronov portparol.
Kako je dodao, još ima ozbiljnih pitanja na koja treba odgovoriti.
Predsednik SAD Barak Obama pozdravio je ranije rusku inicijativu i rekao da bi to moglo da odagna američku pretnju vojnom intervencijom protiv Sirije.
Američki predsednik dao je intervjue za šest vodećih američkih TV stanica, u kojima je prvi put pomenuo da je o toj inicijativi već rezgovarao sa rukim predsednikom Vladimirom Putinom.
Senat je odložio glasanje o rezoluciji američkog predsednika kojom bi bili odobreni vazdušni udari na Siriju, dok se Obama ne obrati kako bi izvestio javnost o Asadovom režimu.
Kina i Iran podržale su predlog Rusije da Sirija preda hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu i da ono zatim bude uništeno.
Francuski ministar spoljnjih poslova Loran Fabijus rekao je da je Francuska "zainteresovana" za predlog Moskve, ali je, istovremeno, izrazio "oprez".
Pogledaj vesti o: Moskva
