Izvor: Vostok.rs, 15.Maj.2011, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD započinju napad na Siriju
15.05.2011. -
Situacija u Siriji se ne smiruje. 11. maja, ranim jutrom, dok je trajala operacija gušenja nemira, tenkovi su pucali na Homs, treći po veličini grad u zemlji. Vojska je preuzela kontrolu i u čitavom nizu varošica oko Homsa. Blokirano je zapadno predgrađe Damaska. U toku operacije je bilo hapšenja, a ima i ljudskih žrtava. Prema saopštenju sirijske vlade vojska vrši progon naoružanih grupa. Osim oružja i vojne opreme oduzeto je 150 motocikala koji su korišćeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za „leteće prepade" opozicije.
Ali, po Bašaru Asadu su počeli da tuku krupnim kalibrom. Poznat po svojoj „originalnoj poziciji" prema Libiji, generalni sekretar UN Ban Ki Mun je pozvao Siriju da „smekša stav" u svom suprotstavljanju opoziciji. „Pozvao sam predsednika Asada da prihvati pozive za reformu i da odbije širu primenu sile i masovnih hapšenja mirnih demostranata" – izjavio je. U suštini, generalni sekretar insistira da se vlast ne suprotstavlja pobunjenicima, čiji su ciljevi i pravi motivi nepoznati svetu. Pa sirijska vlada je već započela građanske i ustavne reforme, ali antivladine snage očigledno žele nešto sasvim drugo.
Protesti protiv vlasti su se proširili na čitavu teritoriju zemlje. Istina, u najvećim gradovima – Alepu i Damasku – demonstracije su za sada male po snazi. Vlasti operativno lokalizuju nevelike demonstracije u tim gradovima, a veće mase naroda demonstrante nisu ni podržale. Eksperti smatraju da sve dok vlasti budu uspevale da situaciju u najvećim gradovima drže pod kontrolom, režim će se osećati bezbedno. Znači – talase protesta treba očekivati upravo u glavnom sirijskom gradu. U uslovima kada postoji deficit informacija teško je da se sudi o organizaciji protesta i upravljanju njima, ali se sa sigurnošću može reći – bez informacione agresije spolja ovde nije moglo da se prođe. Naravno, postoji i socijalno-ekonomska napregnutost, i umor od klana Asadovih, ali je čvrsta činjenica da postoji i nevidljivo upravljanje čitavim procesom. U specifičnost situacije treba da se ubroji i činjenica, da čak i ako se isključi elektronska veza, na arapskim ulicama stupa na snagu tradicionalna razmena onoga što se čulo, koja je i prethodnih vekova dovodila do stihijskih buna. Kako bilo da bilo, tek će posle izvesnog vremena postati jasna prava slika onoga što se upravo dešava. Za sada je jasno samo da vlada Bašara Asada nema snage da preduhitri i spreči iskre protesta. Ona samo reaguje na njih, a to pouzdano znači odbrambenu poziciju. A takva pozicija može da se završi gubitkom.
Treba da se uzme u obzir, da je režim ispao nespreman za ovakav razvoj događaja. On se sa ovakvim izazovom sudario prvi put u 40 godina vlasti klana Asadovih i BAAS partije i potpuno je zatečen. Situacija se promenila u kvalitetu, i vlada je za sada potpuno ne shvata. O tome govori i činjenica da se, bez obzira na oštru reakciju vlasti, demonstracije i dalje šire po čitavoj zemlji. Rasteraju ih u jednom gradu, a one buknu u drugom. Stižu podaci da u mnogim gradovima stanovništvo puca iz lovačkog oružja po vojnicima, mada je teško utvrditi koliko je takav izveštaj tačan. U gradovima Jasem i Deraa demonstracije su trajale čitave noći, bez obzira na činjenicu da su u oba ta grada ušli tenkovi. Vlada izjavljuje da je tamo situacija mirna, ali ipak ne dozvoljavaju ulazak u njih međunarodnih predstavnika za procenu potrebne humanitarne pomoći.
Jedna grupacija - sirijski opozicioni posmatrački savet za ljudska prava izjavljuje da je u toku gušenja protesta ubijeno 621 građansko i 120 vojnih lica. Druga grupa za zaštitu prava - „Savasija" - tvrdi da je poginulo više od 800 demonstranata.
Međutim, počinje da se ispoljava i linija SAD u odnosu na režim Asada. Pošto nije od sirijskih vlasti dočekao plan demokratizacije na američki način, Vašington koristi situaciju kako bi organizovao napad na Damask. Bez obzira, što vlasti SAD priznaju da postoji nedostatak podataka o tome, šta se stvarno dešava u Siriji, one se pripremaju za takozvanu „delegitimizaciju vlasti Asada". Ukoliko dođe do toga, svet će ko zna po koji put postati očevidac stavljanja krsta od strane SAD na zakonitog šefa suverene države. Demonizacija sirijskog šefa države je već počela" Broj žrtava, koje niko ne uspeva da prebroji, i načini na koje se demonstranti rasteruju do svetskog javnog mnjenja stižu u skladu sa udžbeničkim pravilima koja važe za psihološko ratovanje. Na Zapadu već više niko ne sumnja da će Bašar Asad , koji je još juče smatran za prosvećenog vladara, vrlo brzo dobiti nadimak „Mesar iz Damaska" ili neki još žešći.
Šta znači „delegitimizacija režima"? To je priznanje da vlada radi suprotno prihvaćenim međunarodnim normama, a to za sobom povlači mogućnost uvođenja sankcija protiv zemlje, sve do inostrane oružane intervencije.
Amerikanci su sve lepo proračunali. Sirija se nalazi u komplikovanoj ekonomskoj situaciji, koju će sankcije još više produbiti, a to će provocirati dalje nezadovoljstvo naroda. Tako situacija u zemlji može potpuno da izmakne kontroli vlade. U takvom razvoju događaja - Siriji prete haos, nemiri, gubitak vojne snage.
Teško da Vašington poseduje „rezervnu varijantu" za slučaj smenjivanja Asadove vlade. Ona mu, uostalom, i ne treba. Već će se pojaviti kada zatreba. A za sada je važno da se Sirija oslabi, i da njen vladajući režim postane što bespomoćniji. A posle će se već videti" Amerikanci odavno igraju takve igre. A sada najviše zavisi od sposobnosti sirijske vlade da izdrži nov nalet pritiska, kao i od stavova koje će zauzeti prijatelji sirijskog naroda"
Dmitrij Sedov,
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
.jpg)
