Izvor: BKTV News, 08.Jun.2017, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat u Siriji - novo poglavlje
Sve je vidljivije da rat u Siriji, zbog sve većeg uplitanja velikih globalnih, ali i regionalnih sila, postaje veoma komplikovana geostrateška "slagalica", koja preti da dovede do podele ove ratom duboko napaćene zemlje.
Dešavanja na terenu govore da je sve izvesniji vojni kolaps ISIS-a, s obzirom na činjenicu da su opozicione i kurdske snage, koje podržava SAD, počele napad na neformalnu prestonicu Kalifata – Raku, i da je pitanje vremena kada će iz tog grada isterati >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << vojnike ISIS-a.
Sa druge strane, snage Bašara Al Asada uz podršku ruske avijacije napreduju praktično na svim frontovima i potiskuju snage DAEŠ-a u ruralna područja. Posle ponovnog oslobađanja Palmire, fokus aktivnosti snaga sirijske vojske je obezbeđivanje velikih sirijskih gradova koji su pod njihovom kontrolom, kao i njihovog zaleđa, ali i prodor prema Deir ez Zoru, gde snage ISIS-a već nekoliko godina drže u okruženju garnizon sirijske vojske, koji za sada uspešno odoleva, uz pomoć koja im se dostavlja iz vazduha.
Vidljivo je da sukob u Siriji sada ulazi u novu, možda i ključnu fazu, koja će opredeliti konačan ishod ovog rata, ali i sudbinu zemlje. I ISIS-u je jasno da ne mogu dugoročno braniti svoju prestonicu u Siriji – grad Raku, i sada je očigledna njihova namera da svoju prestonicu presele u Deir ez Zor, s obzirom na činjenicu da su preduzeli veliku ofanzivu kako bi u tom gradu porazili opkoljenje snage sirijske vojske. Sa druge strane, primećen je i pokušaj da se deo snaga iz Rake premesti na front prema Palmiri, kako bi eventualno još jednom uspeli da zauzmu taj drevni grad. Međutim, taj manevar, za sada nije urodio plodom, s obzirom na činjenicu da ruske vazdušne snage ne dozvoljavaju prebacivanje značajnijih vojnih snaga iz Rake prema Palmiri. Nekoliko takvih pokušaja završilo je porazno po ISIS. Ruska strana, međutim, optužuje SAD i njene saveznike u Siriji da namerno usmeravaju poražene snage ISIS-a na frontove prema sirijskoj vojsci, pre svega prema Palmiri.
Očigledno je da sve zaraćene snage – i vladine snage koje podržava Rusija, i opozicione snage koje podržava Turska, ali i druge oružane grupe na terenu (snage bivšeg Nusra Fronta, pro-turski pobunjenici i drugi), pokušavaju da zauzmu teritoriju Siriji na kojima su nalazišta nafte i gasa, rudnici, brane, ili područja na kojima postoji razvijena poljoprivreda, i da ojačaju svoju pregovaračku poziciju.
To je očigledno neka pred-faza konačnog raspleta krize u Siriji. Naravno, ne treba zaboraviti ISIS, za koji će trebati još dosta vremena da u potpunosti bude vojnički poražen. Međutim, ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti posle toga – kada više ne bude bilo ozbiljnijih ISIS-ovih vojnih formacija na terenu i kada se budu suočile vojne snage Bašara Al Asada koje podržava Rusija i opozicione snage koje podržava SAD. Tada će rizik od otvorene vojne konfrontacije dve velike svetske sile na terenu biti zaista veoma veliki, sa neizvesnim raspletom.
Iako podelu Sirije, kao jednu od verzija raspleta ovog sukoba, analitičari sve češće pominju, postoji mnogo aspekata koji otežavaju nalaženje nekog prihvatljivog rešenja. Tu je pitanje odnosa Rusije i SAD-a u Siriji, i njihovih interesnih sfera, jer sigurno je da Vašington neće tek tako predati Siriju u interesnu sferu Rusije. Takođe, mora se nekako rešiti pitanje Kurda, koji igraju veoma značajnu ulogu u ovom ratu "svi protiv svih" u Siriji i koji jasno i glasno traže svoju državu, čiju teritoriju vojno kontrolišu – i u Siriji i u Iraku.
Pitanje Kurda ozbiljno tangira Tursku, koja je u istorijskom sukobu sa Kurdima i koja odbija mogućnost formiranja nezavisne kurdske države. Takođe verska netrpeljivost između Šiita i Sunita je velika, i jedan je od ključnih elemenata rata u Siriji. Ne treba zaboraviti ni interes Irana i Hezbolaha, pa i Izraela i regionalnih sila iz Persijskog zaliva poput Saudijske Arabije ili Jordana. Sa druge strane, Bašar Al Asad uz rusku vojnu podršku pokušava da zaokruži teritoriju Sirije na kojoj se nalaze najveći gradovi, ali i najveći deo prirodnih bogatstava, posebno nafte i gasa, ali i vode, čime zadržava i najveći deo prirodnih resursa zemlje. Ali Amerika neće tek tako dozvoliti da se to dogodi, pa su sve češći napadi američke avijacije na snage sirijske vojske.
Sve u svemu, previše je "igrača" za stolom u ovoj komplikovanoj strateškoj igri, i zato održivo rešenje za Siriju još uvek nije ni na vidiku. A i ne može biti lako i jednostavno. Sa druge strane, civili i dalje masovno stradaju, i pored dogovora o formiranju zona deeskalacije sukoba, koji bi trebalo da obezbedi teritorijalne enklave gde bi civili bili bezbedni od vojnih sukoba. Nažalost, i taj sporazum, kao i svi drugi koji se tiču Sirije, ima svoje manjkavosti u sprovođenju.
Međutim, prebacivanje vojnika opozicionih formacija zajedno sa njihovim porodicama iz opkoljenih enklava oko Damaska ili Alepa na "bezbednu teritoriju“ u provinciju Idlib, posredno predstavlja posredan vid "rekonfiguracije" stanovništva na terenu i veoma važan element "de fakto" podele zemlje između zaraćenih strana u Siriji.
S obzirom na veličinu razaranja i žrtava Siriji je pre svega potreban mir, a tek posle toga politički dogovor velikih i regionalnih sila, kao i svih strana u sukobu o budućnosti Sirije. A pre takvog dogovora potrebno je u potpunosti vojno poraziti ISIS. A mir je još uvek daleko iza pustinjskog horizonta.
