Izvor: B92, 24.Okt.2019, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin želi u "voz u kojem je sve manje mesta"
Moskva -- Rusija očajnički želi da potvrdi svoju ulogu velesile. Sirija je uspešna priča.
Kremlj drži u rukama sve konce u toj važnoj bliskoistočnoj zemlji, preko koje je Rusija potvrdila svoj status međunarodnog činioca, piše novinar portala Jutarnji.hr.
No, Sirija nije dovoljna. Treba se stalno dokazivati i potvrđivati.
Rusija se sada, upravo iz tog razloga, okrenula najpotentnijem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kontinentu, Africi, koja je postala važna svim svetskim faktorima.
Rusija je zadnja uskočila u taj voz, ali ne s malim ambicijama.
Zapad je odavno u Africi, Kina ju je svojim investicijama i prisutnošću gotovo kolonizovala, bogate države Perzijskog zaljeva, Turska, pa i Indija takođe se tamo sve više motaju, a sada se na velika vrata želi vratiti Rusija.
Zato je Vladimir Putin, nakon iscrpljućeg šestosatnog slamanja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, u svojoj trećoj ruskoj prestonici, crnomorskom letovalištu Sočiju, okupio vođe čak 43 afričke države na dvodnevni samit, održan 23. i 24. oktobra.
Putin je prezentovao ruske investicione i političke planove te ih pokušao pridobiti da se više oslone na Moskvu nego na neke druge primamljive ponude i centre.
Ruski predsednik odlučio je podsetiti afričke lidere na vremena iz sredine 20. veka, kad je SSSR finansijski, vojno i politički pomagao antikolonijalističke pokrete i borbu u mnogim zemljama Afrike.
Zato je u programu i zajednička poseta Staljinovoj vili na Crnom moru, ali i izložba ruskog naoružanja.
Putin poručuje Afrikancima - da je povoljan partner i saveznik i da svoje saveznke neće ostaviti na cedilu.
Naime, Putin za razliku od drugih pretendenata za afričku naklonost, ne može ponuditi gotove proizvode i proizvodnju, izgraditi infrastrukturu, nego uglavnom sirovine, koje Afrika ima.
Rusija je jedino konkurentna u oružju, savezničkoj političkoj zašitit i odbrani i školovanju kadrova - kao u doba hadnog rata.
Dakle, Vladimir Putin pokušava da se prezentuje starom slavom. SSSR je bio važan geostrateški igrač u vreme hladnog rata.
Putin nije zaboravio da podseti afričke šefove kako je Rusija mnogim afričkim zemljama otpisala dugove iz vremena SSSR-a i da to "nije bio samo velikodušni čin", jer mnogi nisu mogli vraćati dugove, nego je to bio i "pragmatični potez" te istakao: "Danas gradimo naše odnose neopterećeno, od početka, od nule, a novi krediti će biti uređeni prema tržišnim osnovama."
Putin je uoči samita poručio: "Mi rešavamo sukobe i spašavamo naše ljude." Upravo to mnoge afričke vođe, pogotovo u zemljama s nestabilnom političkom situacijom, žele da čuju.
Na primer, Rusija "spašava" vlast predsednika u Srednjeafričkoj Republici, izvozi oružje toj zemlji. Tamo ima mnogo ruskih vojnih instruktora, ratuju plaćenici iz privatne vojske Vagner, a Rus Valerij Zaharov predsednikov je savetnik za sigurnost.
Ruski instruktori, navodno, pomažu i snage u Libiji, Mozambiku, pomoć su tražile i Burkina Faso i Mauritanija , kao i Nigerija.
Niz zapadnih zemalja ucenjuje, pritiska i plaši vlade suverenih afričkih država.
Tim metodama pokušavaju da vrate izgubljeni uticaj i uspostave ponovnu dominaciju u svojim bivšim kolonijama. Zato im smetaju kontakti Rusije s Afrikom.
Mi želimo pomoći Africi, uspostaviti zajednički ekonomski interes, zaštititi ih od sankcija, rekao je Putin uoči samita.
Rusija, doduše, ekonomski od svih pretendenata na Afriku stoji najlošije, njena ekonomska moć nije veća od Španske.
Kineski izvoz u 2018. godini u Afriku iznosio više od 200 milijardi dolara, američki iznad 60 milijardi dolara, a ruski "samo" 20 milijardi dolara.
Ipak, Putin se pokazao kao igrač koji ne preza od rizika, a to je jedini način na koji Rusija može igrati među ekonomskim i političkim "gromadama" kakvi su EU, SAD i Kina, pa zato na 20 on povlači još jednu kartu.
Sirija je to nužno potvrdila, a dokad će ta prečesta igra "va bank" davati rezultat, ostaje da se vidi.
Irina Filatova iz moskovskog Instituta Afrike rekla je za ruski dnevnik Komersant kako će Putin ponuditi "manje iznose, ali i manje zahteve", što se afričkim državnicima može svideti, mada, kaže ona, drugo je pitanje koliko će to biti efikasno i zadovoljavajuće za Putina.
Rusija je, kao uostalom i drugi, bacila oko na mnoga rudna, mineralna i energetska bogatstva Afrike, pa su Rusi prisutni u Angoli, Bocvani, Namibiji, Ugandi, Keniji i Alžiru.
Rusi su, recimo, Madagaskaru obećali 11 mobilnih laboratorija za dijagnosticiranje kuge, u Gabonu se otvara Centar za ruski jezik, a u Obali Slonovače zajednička investicija na plantažama kakaa.
"Rusija danas nema jasnu spoljnopolitičku strategiju za Afriku. Postoji želja, ali još ne znamo koji su naši nacionalni interesi i što želimo od Afrike, ne kratkoročno, nego idućih 10, 20 i 50 godina", kaže za Komersant Andrej Jemeljanov, profesor na Katedri za afrikanistiku na moskovskom Fakultetu međunarodnih odnosa.
Jemeljanov dodaje kako bi voleo da se na samitu barem daju obrisi "afričke strategije" i definišu nacionalni interesi.
Dakle, Rusija želi da se ugura u Afriku kako ne bi ispala iz tog voza u koji su se mnogi važni igrači već ukrcali.
Vreme ističe, a mesta je sve manje.
