Izvor: BKTV News, 19.Dec.2016, 19:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad Alepa - nova dimenzija sukoba u Siriji?
Zauzimanje istočnog Alepa, do skora trgovačkog centra i najvećeg grada u Siriji, od strane sirijske vojske predstavljaće sigurno najveći vojni uspeh vlasti u Damasku od početka petogodišnjeg krvavog sukoba u toj zemlji.
Činjenica da je sirijska vojska, uz podršku avijacije, posebno ruske, za samo nekoliko nedelja uspela praktično da povrati pod svoju kontrolu skoro sve četvrti gradakoje su držali pobunjenici (od tzv. "demokratske opozicije" do nekadašnjeg Nusra >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << fronta), jasno pokazuje da je oružana sila vlasti u Damasku, poslednjih meseci značajno bolje organizovana ali i naoružana, što joj omogućava da postiže znatno bolje rezultate na bojnom polju, uz naravno ogromnu podršku avijacije. Ne treba zanemariti ni značajnu podršku koju sirijskoj armiji daju borci Hezbolaha i šiitske milicije iz Irana. Jačanje borbene moći sirijske armije je očigledno i posledica značajne tehničke pomoći ruske armije ali i vidljivih efekata delovanja ruskih vojnih savetnika, posebno u operativno-strategijskom smislu.
Zauzimanjem Alepa, vlasti u Damasku će pod svojom kontrolom imati pet najvećih gradova u Siriji, i ostvariće značajnu taktičku prednost na terenu. Takođe, to bi omogućilo sirijskoj vojsci da deo svojih oružanih efektiva prebaci na druge frontove, na primer prema strateški važnom gradu Dejr ez-Zoru u graničnom pojasu prema Iraku, gde je oko 4.000 sirijskih vojnika u višegodišnjem okruženju ISIS-a, i koji se snabdevaju iz vazduha. Ovaj grad imastrateški značaj jer je na važnom putu između Sirije i Iraka, koji koristi ISIS za snabdevanje svojih snaga. U tom regionu su i neka od veoma važnih nalazišta nafte. Snage sirijske armije su od ovog grada udaljene oko 150 kilometara u Palmiri, ali ta razdaljina u pustinjskim uslovima ratovanja i nije prevelika.
Pad Alepa i oružani poraz snaga tzv. "umerene opozicije" je istovremeno i politički udarac za SAD i pojedine zalivske zemlje koje su izdašno podržavale upravo ove protivnike režima Bašara el Asada, koji posle vojnog uspeha u Alepu postaje sve bitniji element u nekim budućim pregovorima o rešavanju sukova u Siriji i "perspektivama" ove bliskoistočne zemlje.
Bez obzira na sve, za rešavanje sirijske krize potreban je dogovor dve velike sile – SAD-a i Rusije, koji osim rešavanja odnosa između njih na prostoru Bliskog istoka, mora da reši i čitav niz drugih pitanja i interesa – pre svega tu je sukob između šiita i sunita u Siriji, ali i u čitavom regionu. Naravno tu je i pitanje statusa Kurda u Siriji (koji imaju respektabilnu vojnu silu i kontrolišu značajan deo teritorije u Siriji). Sa druge strane, tu je interes Turske, koja se oštro protivi bilo kakvim političkim ustupcima Kurdima. Naravno, tu su i interesi drugih regionalnih sila, pre svega Irana, zalivskih zemalja poput Saudijske Arabije i drugih. Sigurno ne treba zaboraviti ni "X" faktor ove krize – ISIS.
Kriza u Siriji nije samo kriza te zemlje, već kriza čitavog regiona Bliskog istoka, i zato nije moguće jednostavno rešenje. Na kraju krajeva, u Siriji se i inače svi bore protiv svih. Rusija je u Siriji pokazala vojnu i taktičku snagu, ali i diplomatsko umeće, dok je zvanični Vašington i pored robusnog nastupa, na terenu ostvario manje od očekivanja.
Siriji i sirijskom narodu je hitno potreban mir. A on je još uvek tako daleko...
