Izvor: Politika, 13.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nov pokušaj okupljanja sirijske opozicije
Jedan od lidera tvrdi da pobunjenici od saveznika ne dobijaju ništa sem izjava i „ponešto ohrabrenja”, za razliku od Asada kome njegovi saveznici daju sve
Doha – Sastanak predstavnika sirijskih opozicionih grupa u Dohi završen je preksinoć izborom lidera široke koalicije svih pobunjeničkih frakcija koje žele da sruše režim predsednika Bašara al Asada. Za predsednika Nacionalne koalicije Sirije sinoć je izabran šeik Ahmed Muaz el Hatib, prenosi Tanjug. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Njegov zamenik će biti Rijad Sejfi Suhejr el Etesi, dok je za generalnog sekretara novoformiranog predstavničkog tela, koje uključuje predstavnike svih pobunjeničkih grupa, izabran Mustafa el Sabag.
Ahmed Muaz el Hatib, inženjer geofizike, rođen je 1960. godine u Damasku, bio je imam u džamiji Emeviji u tom gradu i prisustvovao je simpozijumima u Nigeriji, BiH, Velikoj Britaniji, SAD i Holandiji. On je jedna od istaknutijih ličnosti sirijske opozicije, a u prošlosti je više puta bio zatvaran i proglašavan neprijateljem Ašadove vlasti.
Novo telo, koje će biti sačinjeno od grupa unutar i izvan Sirije, zvaće se Sirijska nacionalna koalicija opozicionih i revolucionarnih snaga, rekli su delegati, pri čemu će njen deo biti i Sirijski nacionalni savet, koji je predvodio aktivnosti opozicije u poslednjih godinu dana.
***
Sirijski pobunjenici postigli su „dogovor u principu” oko plana ujedinjenja, dok novi šef glavne opozicione grupe u egzilu pritiska saveznike da se direktnije umešaju u konflikt i zahteva stotine miliona dolara kako bi oružjem srušio režim predsednika Bašara al Asada.
Izjava Žorža Sabre, hrišćanina koji je na skupu opozicionara u Dohi izabran za lidera Sirijskog nacionalnog saveta (SNC), neugodno odjekuje u onim zapadnim prestonicama koje prihvataju njegove ciljeve ali izbegavaju da budu uvučene u direktnu vojnu intervenciju koja bi ih suočila sa žestokim otporom Asadovog saveznika, Rusije.
Sabra zvuči ratoborno, poput poraženog američkog kandidata Mita Romnija, koji je govorio da je spreman da naoruža sirijske pobunjenike kako bi se zadao odlučujući udarac režimu u Damasku. Pokušavajući da ostvari svoju ideju, on tvrdi da od saveznika ne dobija ništa, sem izjava i „ponešto ohrabrenja”, za razliku od Asada kome njegovi saveznici daju sve.
Zapadne zemlje zasad odbijaju da pobunjenicima isporuče savremenije oružje u strahu da ono može da završi u rukama islamističkih grupa bliskih Al Kaidi, koje su se na strani protivnika režima infiltrirale na sirijsko ratišta i čiji džihadisti samoubilačkim akcijama nanose najveće gubitke vladinim trupama.
Da li je usmerenje ka vojnom rešenju sukoba zajednička strategija opozicionara koji su, po želji i pod pritiskom Zapada i arapskih protivnika „Asadovog kriminalnog režima”, posle maratonskih pregovora u Kataru formirali širok front?
Dogovor predstavnika SNC-a, civilnih i vojnih grupa, islamskih učenjaka i plemenskih starešina predviđa formiranje prelazne vlade, vojni savet koji bi nadgledao razne pobunjeničke grupe na terenu, kao i uspostavljanje sudske vlasti u područjima koja su van Asadove kontrole.
Sabra (65), pripadnik levičarske opozicione Demokratske narodne partije i davnašnji protivnik režima koji ga je više puta hapsio, nada se da će raznorodna opozicija uspeti da se okupi oko novoizabranog izvršnog komiteta od 11 članova. Problem SNC-a je što nema mnogo veze sa pobunjenicima i aktivistima na terenu.
Ambicije SNC-a uzdrmane su međutim od kako je Hilari Klinton nedavno izjavila da ova grupa nije pravi predstavnik opozicionih snaga na terenu i da nije uspeo da ujedini Asadove protivnike među kojima ima sekularnih liberala i pripadnika islamske Muslimanske braće. Strahujući da bi mogao da izgubi uticaj, SNC uzvraća da Vašington podriva revolt „sejući seme razdora”. Ipak, Sabrine borbene izjave teško da mogu da naiđu na razumevanje Vašingtona koji, uprkos želje da vidi kraj Asadovom režimu, izbegava vojnu intervenciju libijskog stila.
Vreme pokazuje da se razjedinjena opozicija teško okuplja. Isto važi i za vojne komandante pobunjenika unutar Sirije, uključujući i Slobodne sirijske armije (FSA). Kako bi ubedili spoljne sile da zaslužuju savremenije oružje, i oni pokušavaju da se dogovore o zajedničkoj komandi i uspostavljanju koordinisane vojne strategije.
Tako je formirana neka vrsta zajedničke komande u kojoj su komandanti FSA Rijad al Asadi i Mustafa al Šeik sa sedištem u Turskoj, general Mohamed Hadž Ali sa sedištem u Jordanu i komandanti opozicionih snaga iz Sirije, uključujući Kasema Sadedina iz grada Homsa u centru zemlje.
Političko i vojno okupljanje jedan je od poslednjih pokušaja objedinjavanja opozicije koja nije u stanju da zada odlučujući udar predsedniku Asadu, koji je posle više od 600 dana pobune obećao da će „živeti i umreti” u Siriji, ali je istovremeno odlučan da ne doživi sudbinu ubijenog libijskog lidera Muamera Gadafija.
Boško Jakšić
objavljeno: 13.11.2012.
