Izvor: RuskaRec.ru, 06.Maj.2017, 21:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakav mirovni plan Rusija priprema za Siriju?

Već nekoliko meseci uveliko se krši primirje koje je krajem decembra 2016. godine uspostavljeno u Siriji uz posredovanje Rusije, Turske i Irana. Predstavnici regularne armije i naoružane opozicije sve češće otvaraju vatru jedni na druge. Situacija se znatno zaoštrila posle 4. aprila, kada je u provinciji Idlib izvršen hemijski napad u kome je poginulo 89 ljudi (vlasti i opozicija za taj napad optužuju jedni druge).
U tom kontekstu je 3. i 4. maja održana već četvrta runda pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << u Astani, glavnom gradu Kazahstana, gde su Rusija, Turska i Iran kao posrednice u pregovorima iznele principijelno novi plan rešavanja krize. On podrazumeva formiranje četiri zone deeskalacije. U njima će biti potpuno zabranjena upotreba oružja, obavljaće se radovi na obnavljanju infrastrukture i biće stvoreni uslovi za rad humanitarnih organizacija. Na granicama tih zona će biti postavljene linije razdvajanja kako bi se sprečilo otvaranje vatre na te teritorije. U Kremlju je objašnjeno da će u zonama deeskalacije važiti zabrana letova.
Ko je „za“, a ko „protiv“? Rusija, Turska i Iran su 4. maja u Astani potpisali memorandum o formiranju zona deeskalacije. Predstavnici vlade Bašara Asada su podržali inicijativu, dok je delegacija opozicije protiv, jer ne želi da Iran bude garant. Zato je predsednik Rusije Vladimir Putin razmotrio tu ideju sa američkim kolegom Donaldom Trampom i ovaj je takođe podržao inicijativu.
Ekspert: Ruska baza u Tartusu garantuje Siriji bezbednost

Arabista Sergej Balmasov, ekspert Ruskog saveta za međunarodna pitanja, smatra da Sirijci (i vlast i opozicija) neće prihvatiti tu inicijativu i preduzeće sve kako bi je osujetili. „Ideja da se formiraju bezbednosne zone razmatra se već nekoliko godina“, rekao je Balmasov za „Rusku reč“. „Konflikt, međutim, nije rešen i sada će se svaki sporazum kršiti, čak i ako ga sve strane podrže na papiru“. Po Balmasovljevom mišljenju, građanski rat je u fazi kada su obe strane još uvek spremne da ratuju do konačne pobede i neće prihvatiti nikakav kompromis.
Mir nametnut spolja Sa druge strane, ako pritisak zemalja posrednica (Rusije, Irana i Turske) bude dovoljno snažan, i ako ih podrže SAD i zemlje Persijskog zaliva, spoljnim silama može poći za rukom da nametnu svoje rešenje i Damasku i opoziciji, smatra Leonid Isajev, stariji predavač katedre za politikologiju Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“. „To je dogovor prema određenim pravilima igre na koja pristaju spoljni akteri“, objasnio je Isajev u razgovoru sa dopisnikom „Ruske reči“. „Sirijci se tu neće mnogo ni pitati, što je i razumljivo, jer oni već godinama ne mogu da postignu dogovor, i zato će sada morati da prihvate ono što drugi predlažu“.
Memorandum dopušta mogućnost da u Siriju budu poslati strani vojni kontingenti koji će čuvati linije razdvajanja. U dokumentu nije rečeno čiji će to biti kontingenti. Kiril Semjonov, rukovodilac Centra za islamske studije Instituta za inovacioni razvoj, pretpostavlja (u intervjuu za list „Svobodnaя pressa“) da to mogu biti „neutralni međunarodni akteri, na primer Malezija, Indonezija i zemlje Magreba“. Semjonov smatra da mere primoravanja na primirje treba da budu oštre i da ne važe samo za opoziciju, nego i za regularne trupe, te da je samo tako moguće postići uspeh.
Da li Sirija još uvek postoji? Rad na realizaciji memoranduma je tek počeo. Ruska delegacija izjavljuje da će borbena dejstva na teritorijama koje definiše dokument biti obustavljena 6. maja, i da još treba u potpunosti usaglasiti granice zona deeskalacije i obaviti druge poslove. Ali ako projekat bude realizovan, zemlja će biti podeljena, jer vlasti kontrolišu jedne oblasti, opozicija druge, a među njima će biti naoružani mirotvorci.
„Ratovanje protiv ’Islamske države’ je veoma gorko iskustvo“

„To će faktički značiti podelu Sirije“, kaže Sergej Balmasov. „Doduše, jedinstvena Sirija ne postoji već nekoliko godina“. Ekspert ističe da nijedna strana u građanskom ratu ne gaji iluzije u pogledu mirne koegzistencije, a učešće u pregovorima u Ženevi i Astani je za njih samo paravan. S njim se delimično slaže i Leonid Isajev: „Sirija kao država postoji na Google Maps, na časovima geografije i na oznaci njene stolice u UN, ali se zemlja defakto raspala“.
Sa druge strane, Isajev kaže da strane koje se suprotstavljaju zvaničnom Damasku (i opozicija i Kurdi) najverovatnije ne računaju ozbiljno na formiranje nezavisne države. To bi samo stvorilo mnogo novih problema. „To će apriori biti fiktivni entiteti“, kaže ekspert. „Oni neće imati resurse za samostalni opstanak“. To će, po Isajevljevom mišljenju, stvoriti potencijal za vaspostavljanje Sirije kao države, ali ne u doglednoj budućnosti.
Pogledaj vesti o: Turska

Nastavak na RuskaRec.ru...