Izvor: BKTV News, 06.Dec.2014, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci na meti Haga
Iako tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda prvi put pominje moguću američku umešanost u zločine, najverovatnije nikome neće biti suđeno.
Stav američke administracije prema Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) možda najbolje može da se vidi upoređivanjem američkih istupa u Ujedinjenim nacijama pre samo pola godine i današnjeg gotovo neprijateljskog odnosa prema sudu u Hagu.
Početkom juna ambasadorka SAD u UN Samanta Pauer žučno se zalagala za procesuiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ratnih zločina u Siriji pred ovim tribunalom. Nekoliko meseci kasnije, MKS je prvi put u svojoj istoriji povezao Amerikance sa nekim nepočinstvom navodeći da postoje indicije o zlostavljanju zatvorenika u Avganistanu. Premda optužnice još nema, niti će je po svoj prilici uopšte biti, Amerikanci su ekspresno zahladneli sve odnose sa MKS-om.
Za razliku od Pauerove, koja se u Savetu bezbednosti pozivala na moral i na nužnost uspostavljanja međunarodne pravde, kada je ruka iste te pravde samo ovlaš zakucala na njegova vrata – Vašington je podigao zid. Američka ambasadorka je još pomenula i rusko protivljenje inicijativi o Siriji označivši ga kao sputavanje međunarodne pravde.
Kancelarija glavne tužiteljke MKS-a Fatue Bensude je saopštila da „dostupni podaci sugerišu da su od maja 2003. do juna 2004. pripadnici vojske SAD u Avganistanu nad zatvorenicima primenjivali takozvane pojačane tehnike ispitivanja u nastojanju da dobiju više informacija”. Reč je o kontroverznim tehnikama ispitivanja koje je patentirala CIA i čija surovost se prikriva nejasnim verbalnim konstrukcijama i eufemizmima.
Tako se iza bezbojne sintagme „alternativni skup procedura” (što je drugi izraz za „pojačane tehnike ispitivanja”) kriju metode koje je Bušova administracija patentirala u pritvorskim jedinicama u Gvantanamu i Abu Graibu. Otmice i mučenje osumnjičenih terorista u trećim zemljama definišu se frazom bez značenja – vanredni transfer, dok su zatvorenici podvrgavani mučenjem simulacijom davljenja u vodi.
Iako je haško tužilaštvo naišlo na slično kršenje ljudskih prava i u Avganistanu, MKS je i dalje daleko od podizanja optužnice protiv američkih državljana. Tužiteljka Bensuda još nije pokrenula sveobuhvatnu istragu, a i da u ovom slučaju zaista odluči da ide do kraja, ishod bi bio krajnje neizvestan.
Časopis „Forin polisi”, koji se već neko vreme bavi odnosom Vašington – sud u Hagu, ocenjuje da se iza scene verovatno odigrava natezanje oko američke odgovornosti. Do početka nagrizanja odnosa, koji su zbog podudaranja interesa jedno vreme bili stabilni, došlo je još prošle godine kada je u SAD stigla vest da MKS analizira moguće američke prestupe na avganistanskom tlu. Reakcija je bila ekspresna i trojica američkih zvaničnika su doputovala u Hag kako bi razgovarali sa tužilaštvom.
Po nezvaničnim informacijama, američka delegacija je pozvala sud da ne objavljuje optužujuće podatke, čak ni u preliminarnoj formi. Oni su upozorili da će svako pominjanje eventualnih američkih ratnih zločina svetsko javno mnjenje doživeti kao dokaz krivice, pa čak i da sud nikad ne pokrene pravi proces.
Nekoliko meseci kasnije tužilaštvo je objavilo preliminarne podatke o istrazi u Avganistanu, a SAD nisu nigde bile pomenute. U tom kontekstu novi izveštaj predstavlja dosta konkretniji dokument, ali poznavaoci prilika ocenjuju da će njegovi dometi i ovog puta ostati ograničeni.
Američki odnos prema MKS-u, koji je izrastao na iskustvu jednog drugog suda u Hagu – Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju – od početka je predstavljao izuzetak od prakse ostatka međunarodne zajednice. SAD su i same mnogo radile na osnivanju MKS-a, ali je administracija Džordža Buša „izbrisala” potpis koji je administracija Bila Klintona stavila na osnivački sporazum – takozvani Rimski statut. To je učinjeno iz bojazni da bi oštrica međunarodne pravde mogla da se okrene u suprotnom pravcu i ustremi na američke vojnike ili još dalekosežnije na njihove pretpostavljene.
Ni to nije bilo dovoljno nego su zapretili povlačenjem svojih trupa iz mirovnih misija UN i pokrenuli diplomatsku ofanzivu sa ciljem da bilateralnim sporazumima obavežu sve zemlje koje na to pristanu da američke državljane, eventualno optužene za ratne zločine, ne izručuju MKS-u nego američkim sudovima. U ovdašnjem regionu sporazum sa Amerikancima su još 2003. sklopile Makedonija, BiH i Albanija, a Crna Gora 2007.
Pristajući na ekskluzivan tretman pojedinih zemalja MKS, kao jedinstven pravnički eksperiment međunarodne pravde, još na početku svog delovanja trasirao je put koji će obeležiti ceo njegov legat.
Izvor: politika
The post Amerikanci na meti Haga appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
