Izvor: Blic, 02.Jan.2015, 18:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književna 2014: Nešto se da izdvojiti
U odnosu na prethodnu, izdavačka 2014, manje je interesantna. Beogradski sajam knjiga, osim skandala oko novih kriterijuma raspodele prostora (pod tipčino tranzicijskim izgovorom – primena tržišne logike), doneo je mali broj novih naslova. Ali, to ne znači da spisak knjiga koje su obeležile 2014. u Srbiji, nije moguće sastaviti.
U prevedenoj književnosti u vrhu su najpre dve knjige u izdanju LOM-a austrijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pisca Tomasa Bernharda – prozno delo, „Brisanje, raspad“, iz 80-tih i roman „Poremećaj, iz 60-tih; potom roman Viktora Peljevina, „S.N.U.F.F.“ (Booka); pa knjiga „Kafka na žalu“ (Geopoetika) Harukija Murakamija. Izdvojila bih po aktuelnosti i zbirku Mišela Uelbeka, „Lanzarote i drugi tekstovi“ (Booka). Uelbek piše o sebi (smešta alter-ego u mesto pervertirane utopije), otvoreno istupajući protiv liberalne demokratije, i to sa levih pozicija.
Na listi domaćih autora, pored imena čije tekstove čitamo po inerciji: Mileta Prodanović, „Vitiligo“ (Arhipelag), Slobodan Tišma „Kvadrati trouglovi“ (Čarobna knjiga)... Igor Marojević se izdvaja zbirkom „Beograđanke“ (Laguna), gde u konciznoj formi, piše realističku prozu o srbijanskom društvu (od priče o tinejdžerskom nasilju, do problema emigracije).
Kada je reč o regionu, s obzirom omiljenu „crnotalasnu“ zbirku slovenačkog pisca Dušana Čatera „Džehenem“ (Zavet), ne mogu da računam jer je iz 2013. – treba istaći zbirku „U stočnom vagonu“ (KRR), Nevena Ušumovića, koji se po geografiji priča može nazvati „jugoslovenskim autorom“ u posjugoslovenskom vremenu. Kao i roman „Blue Moon“ (LOM) hrvatskog autora Damira Karakaša. A od eseja, zajedničku knjigu „Šta Evropa želi?“ (Laguna), para Žižeka-Horvat.
.jpg)
