Izvor: Večernje novosti, 23.Okt.2017, 22:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Herta Miler: I život je postao politika

Dugo očekivani nastup nemačke nobelovke Herte Miler obeležio današnji dan na 62. Međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga JOŠ jednom se pokazalo da je Sajam knjiga čudo koje traje i kao magnet privlači i one koji ne ulaze često u knjižare. Radoznali posetioci pohrlili su u impresivnom broju danas u sajamske hale uprkos lošem vremenu i gotovo traumatičnoj promeni dnevne temperature. Kao što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << već uobičajilo, čitaoci su vođeni željom da sagledaju (i ponešto kupe sa značajnim popustima) sve one knjige o kojima se priča ili će se pričati, od bestselera i klasika, do filozofije i dela za decu. Najveću i posebnu pažnju posetilaca danas je privuklo gostovanje Herte Miler, dobitnice Nobelove nagrade za književnost, čiji su roman "Životinje srca", sa temom diktature Čaušeskog, objavili "Laguna" i "Zlatni zmaj". "Okrutni tango", kako je naslovljen današnji razgovor Milerove sa Nebojšom Baraćem, otplesala je nemačka nobelovka sedeći na Plavoj sofi, dinamičnom formatu za predstavljanje pisaca koji se prvi put na Beogradskom sajmu odvijao van granica Nemačke. Brza, energična književnica govorila je o jeziku, rumunskom "u kom" je rođena, nemačkom na kom piše, ali i nemačkom kakvim je govorila u detinjstvu kao pripadnica manjine u Rumuniji - a koji se potpuno razlikuje od zvaničnog nemačkog. PROČITAJTE JOŠ: Savršena smotra odbrane jezika (FOTO+VIDEO) Govori rumunski sa snažno izraženim nemačkim akcentom, a opet u Nemačkoj prepoznaju da nije Nemica - Mišljenja sam da čoveku, pa ni piscu, jezik ne pripada, da ga on samo iznajmljuje - rekla je Herta, i otkrila kako joj je jezik rumunske diktature i tadašnje vladajuće ideologije bio užasan. - Jezik je nešto veštačko, a život je nešto sasvim drugo, zbog čega sam često dolazila na pomisao da život i ne želi da bude zapisan. Pišući, neprestano tragam, u pokušaju da dodirnem život. Nobelovka je objasnila da razumevanje ljudske duše kojim su prožeta njena dela potiče iz činjenice da je videla mnogo nesreće u Rumuniji. - Ljudi ovde u Srbiji znaju kako to izgleda, ali u Rumuniji, pod Čaušeskuom, bilo je mnogo gore. I uvek me je interesovalo kako ljudi mogu da podnesu to, kako žive u takvim uslovima, kako se odvija život. Uvek sam mislila da će mi knjige to reći - rekla je Milerova. Ona je primetila da je diktatura danas prisutna u Kini, gde su represije sve snažnije, ali skreće pažnju i na situaciju u Istočnoj Evropi. Navela je primere Mađarske, Poljske, Rumunije, ocenjujući da se tu mogu osetiti ostaci diktature. Smatra i da se ponovo javljaju vođe, kao što je Erdogan, koje mogu u trenu da promene državu. Herta je, objašnjavajući kako unosi toliku poetičnost u svoje koncizne i uvek potpuno autentične rečenice, rekla kako veruje da "što su osećanja jača, to su rečenice kraće", i kako oduvek traga za rečenicom koja je neobična i poetska, a koja budi radoznalost. Književnica je priznala da ipak neretko oseća nostalgiju za Rumunijom i periodom života u njoj, ali i da smatra da istinsko značenje domovina dobija tek onda kada je čovek izgubi. - Čovek nema potrebu da priča o domovini onda kada je ima, kada živi u njoj to mu nije neophodno - objasnila je, i dodala da će posledice najrazličitijih formi diktature, od onih "pravih" kakva je bila u Rumuniji njenog doba i brojnim zemljama Jugoistočne Evrope ali i sveta - do diktature Interneta, osećati generacijama, jer mentalitet se formira i traje duže, a menja se sporije nego politički sistemi i vladajuće ideologije. Premda su na čelu velikog broja država "ljudi koji mogu da unište zemlju za tren oka", kako je rekla, Herta ne smatra da umetnici imaju obavezu na politički i društveni angažman. Tačnije, ne smatra da umetnici takvu obavezu imaju više od drugih. - Umetnost sama po sebi nema zadatak da bude angažovana, ali sa druge strane, ne postoji ništa apolitično, ni svakodnevica ni sitnice koje život čine... Ponašanje ljudi, civilizacija, život, sve je politika. Književnost može samo da opiše taj život kakav jeste, realnost, a moj jedini poriv jeste da budem korektna, poštena u tom opisu, što je takođe politika. KAPI KIŠE U PRAŠINI I danas joj, kaže, srce zakuca brže kada čuje rumunski jezik ili vidi rumunske tablice. Ispričala je da je gorak miris kiše u Bugarskoj podsetio na zemlju u kojoj je rođena. - Kapi kiše u toj prašini su domovina za mene - rekla je nobelovka. ISKRA KOJA NOSI MORATE osetiti iskru koja će vas poneti, kao potvrda da su se reči našle u prirodnom sklopu - navela je, mada izričito ne želi da govori o procesu rada, a ni o svojim delima sve dok ih ne objavi. - Volim poetsko, ono što sadrži metaforu, mada se divim mnogim piscima koji se izražavaju sasvim drugačije od mene, koji ne koriste metaforu ili jednu rečenicu razvijaju na sedam, osam strana, poput Tomasa Bernharda, divim im se i čak im zavidim, ali to kod mene ne funkcioniše - rekla je Herta Miler.

Nastavak na Večernje novosti...