Izvor: Studio B, 05.Mar.2012, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fiskalni savetu pozorio:Neizbežan rast javnog duga
Analize pokazuju da će na kraju godine javni dug biti najverovatnije oko 51 odsto i da će nastaviti da raste, pa postoji opasnost da se na kraju 2015. poveća na zabrinjavajućih 60 odsto, što zahteva odgovarajuće mere.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da analize pokazuju da će na kraju godine javni dug biti najverovatnije oko 51 odsto i da će nastaviti da raste, pa postoji opasnost da se na kraju 2015. poveća na zabrinjavajućih 60 odsto, što zahteva >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << odgovarajuće mere.
Sam dug bi bio 55 odsto, a pet odsto obaveze po osnovu restitucije, što je gornja granica mastrihtskog sporazuma, naveo je Petrović u najnovijem broju "Ekonometra". On je dodao da je u ovoj godini neizbežan dalji rast javnog duga usled niskog BDP-a i planiranog fiskalnog deficita od 4,25 odsto.
Zbog toga je napohodno da se već sa rebalansom budžeta za 2012. donesu mere koje će zaustaviti njegov rast i u srednjem roku i vratiti ga ispod zakonske granice od 45 odsto BDP-a, kaže Petrović.
Petrović smatra da bez ozbiljnih srednjoročnih mera, koje bi se morale doneti na startu nove Vlade, preti dužnička kriza i delovanje u haotičnim uslovima.
Ako buduća Vlada Srbije, ubrzo po konstituisanju, donese konkretne srednjoročne mere, može ne samo sprečiti da dug eksplodira, već i psotići da se ostvari smanjenje javnih rashoda sa 44 na 40 odsto u naredne četiri godine.
To znači fiskalno prilagođavanje na oko četiri odsto BDP-a, u naredne četiri godine, bez čega nam preti kriza duga, naveo je Petrović, precizirajući da za milijardu i dvesta miliona evra treba, što smanjiti rashode, što povećati prihode.
"Najveći deo tog prilagođavanja, oko tri četvrtine, treba da bude na rashodnoj strani, a jedna četvrtina na prihodnoj", kazao je on, dodajući da će biti potrebno i dodatno smanjivanje izdataka za plate u javnom sektoru i to po osnovu smanjenja broja zaposlenih.
Takođe treba nastaviti sa penzionom reformom, tako što će doći do daljih zatezanja, naročito kod prevremenog penzionisanja, a subvencije javnim preduzećima treba ili ukinuti ili postupno smanjivanjavti, naveo je Petrović.
Prema njegovom mišljenju, vreme je da se konačno reši i problem subvencija firmama koje se već 10 godina nalaze u restrukturiranju. Sve to treba da bude praćeno racionalizovanjem javnih nabavki i smanjenjem rashoda u domenu raznih fondova, odvojenih od budžeta, kao i odnosa lokalnog i republičkog.
Petrović smatra da su investicije jedino, što na rashodnoj strani treba povećati. One su ove godine predviđene konsolidovano u visini četiri odsto BDP-a, što je ocenio kao dobro, ali je pitanje da li će se to ostvariti, jer kad dođe vreme za smanjenje izdataka, obično se krene od investicija.
"Srbija bi trebalo da teži da te javne investicije dostignu 4,5 pa i pet odsto BDP-a da bi se podstakao privredni rast i stvorio povoljniji ambijent za privredu", zaključio je Petrović.
Pogledaj vesti o: Restitucija
