Izvor: Blic, 28.Jun.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zalihe mrkog uglja koče obnovu kuća
U selu Smoluća, koje se nalazi u federalnoj opštini Lukavac, pre rata živelo je oko 1.000 porodica sa više od 4.000 stanovnika. Do sada se vratilo samo šest staračkih domaćinstava. Većina bivših žitelja raseljena je u Bijeljinu, Brčko i susedne gradove, a na obnovu imovine, porušene nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, čekaju već godinama.
Meštani Smoluće sa stanovnicima susednih sela Potpeć, Tinja i Jasenica, od juna do avgusta 1992. bili su u okruženju muslimanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vojske, bez hrane, lekova i struje. Višemesečna izolacija je okončana 30. avgusta kada su pripadnici VRS izvršili proboj, oslobodili srpsko stanovništvo i omogućili im izlazak na područje Republike Srpske. Sva srpska domaćinstva nakon rata su opljačkana i uništena do temelja. Mada su Smolućani od nadležnih opštinskih i kantonalih vlasti tražili pomoć za obnovu imovine i povratak, zahtevi im nisu uslišeni. Sedamdesetogodišnja Mitra Radić kaže da bi se u svoje selo odavno vratila da ima gde i od čega da živi.
„Imali smo kuću, četiri pomoćna objekta, punu štalu stoke, voćnjake, šumu. Sve je to uništeno i popaljeno. Da nema temelja, niko ne bi verovao da je to nekada bilo bogato gazdinstvo. Patili smo se godinama po tuđim kućama, a sada živimo u Novom naselju u Janji. Volela bih da se vratim u svoje selo, tamo gde sam rođena i gde sam proživela najlepše godine života i da umrem", kaže starica Mitra.
Jedan od prvih povratnika u ovo selo je Ilija Marković. Sa suprugom Stanom vratio se pre pet godina. Živeli su u zgradi nekadašnje seoske ambulante dok im međunarodne organizacije prošle godine nisu obnovile kuću.
„Živimo od penzije. Skromno, ali smo na svom ognjištu. Niko nas ne dira, ali ovde života za mlađe nema. Isekoše nam šumu, voćnjake, a požaliti se nemamo kome. Pre nekoliko meseci video sam čoveka da seče moju šumu. Kad sam mu rekao da je to moje i da nije u redu što to radi, on me je samo opsovao i nastavio započeto. Od naših kuća u selu ostali su samo temelji, sve je odneseno, ni kamena na kamenu nema", priča s tugom Ilija.
Prema podacima Regionalnog udruženja izbeglih i raseljenih, oko 80 odsto raseljenih Smolućana živi na području bijeljinske regije. Predsednik ovog udruženja Veljko Stevanović kaže da je za obnovu njihove imovine potrebno više stotina miliona maraka.
„Imamo dokaz da je opština Lukavac 1992. formirala komisiju čiji je zadatak bio da uništava srpsku imovinu i infrastrukturu u ovom selu. To ćemo predočiti nadležnim sudovima. Ta politika federalnih vlasti i danas se nastavlja.
Ovo selo leži na zalihama mrkog uglja. Smatramo da je ovo rudno bogatstvo jedan od razloga opstrukcije povratka koju vrše lokalne vlasti jer se nadaju da će Srbi tako biti prisiljeni da budzašto prodaju svoja imanja", kaže Stevanović.
Sa problemom Smolućana upoznate su i nadležne institucije u RS.
Pomoćnik ministra za izbegle i raseljene RS Drago Vuleta obećao je predstavnicima ovog sela podršku u procesu povratka.
„Krajnje je vreme da se krene sa sistemskim i planskim rešavanjem problema povratnika. Mada je potreba za obnovom srpskih kuća u Federaciji mnogo veća jer je u proteklim godina daleko više obnovljeno bošnjačke imovine, nastojaćemo da ovaj posao radimo principom reciprociteta. Vlada RS u ovoj godini planirala je za podršku povratku oko 24 miliona maraka. Najveći deo sredstava namenjenih za obnovu i rekonstrukciju biće izdvojen za obnovu srpske imovine", rekao je Vuleta.
Za povratak 100.000 KM
U ovogodišnjem budžetu opštine Lukavac za povratak Srba na područje ove opštine planirano je samo 100.000 KM, što ne može zadovoljiti ni deseti deo zahteva za povratak i obnovu porušenih srpskih kuća. Ukoliko se u ovaj proces ne uključe i nadležne kantonalne, republičke i državne vlasti, povratka predratnog stanovništva u ovo podozrensko selo očigledno neće biti.
