Izvor: Blic, 12.Jun.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za transplantaciju srca skupljeno svih 100.000 evra

LAKTAŠI - Porodica Dejana Trivića (19) iz Boškovića kod Laktaša sakupila je svih 100.000 evra neophodnih za transplantaciju njegovog srca. Ovaj novac u sredu je uplaćen na račun bečke klinike AKH. Dejan je već spakovao kofere za putovanje, i sada čeka na red. Roditelji Jelka i Momčilo beskrajno su zahvalni mnogima koji su se odazvali akciji „EuroBlica".

Bio je to jedini način da se obezbedi novac i jedini put ka ozdravljenju uzornog mladića. Trivići ističu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su učvrstili veru u ljude.

- Kroz agoniju smo spoznali i drugu stranu našega naroda, proširili vidike o ljudima. Za nas je bilo nedostižno 100.000 evra, ali nadu nismo gubili. Obratili smo se medijima, javnosti, prijateljima i svi su nas iznenadili. Shvatili su kolika je naša bol. Do pre godinu dana imali smo sina koji je završio školu, radio, bio srećan, a mi zadovoljni. Preko noći sve to se urušilo i gurnulo nas prema ambisu, u neizmernu borbu. Ipak, svako zlo, pa i ovo naše, izrodi i neko dobro - kaže Jelka.

Suprug Momčilo potvrđuje njene reči. Malo je noći prespavao od kada je počela drama.

- Sada se samo molimo da poziv iz Beča stigne u pravi čas i da transplantacija uspe. Verujemo profesoru Verneru Molu koji nas je uverio u pozitivan ishod i maksimalno ohrabrio - kaže Momčilo. Dejan je u aprilu potpisao listu čekanja Evropske unije.

- Mnogo sam srećan. Posle svega što me snašlo, podigao sam glavu i sada gajim novu nadu u život i oporavak. Hvala svima koji su mi pomogli, naročito Milovanu Topoloviću, načelniku opštine Laktaši, koji je moj problem shvatio i podstakao mnoge da pomognu. Beskrajno sam mu zahvalan kao i moja porodica, a ne zaboravljamo ni sve druge jer i one najmanje uplate su me ohrabrile, dale mi dodatnu snagu da izdržim - kazao nam je Dejan Trivić.

Njegova majka Jelka iznosi naredne planove:

- Bili smo na konsultacijama u Beču, utvrdili detalje oko transporta, u čemu su nam mnogo pomogli Ministarstvo zdravlja RS i Klinički centar Banjaluka koji su na tom prvom susretu i boravku u klinici obezbedili prevoz i stručnu pratnju doktora Borisa Goronje. Sada će transport preuzeti klinika iz Beča koja će poslati avion po Dejana.

Dejan se razboleo u novembru 2006. kada je prvi put osetio slabost. Prethodno nije imao zdravstvenih problema, završio je srednju poljoprivrednu školu, radio u mesnicama, bavio se sportom...

Na Odeljenju kardiologije u Banjaluci konstatovana je dekompenzacija srca što je potvrđeno i na Klinici u Tiršovoj u Beogradu gde je Dejan doživeo i kliničku smrt:

- Bog ga je pogledao, a doktori Goran Vukomanović i Biljana Međo 28. decembra 2006. vratili u život. Potom mu je ugrađen defibrilator koji ga je još dva puta spasao od sigurne smrti, da bi doktor Goran Milašinović iz Beograda koji je od početka uz nas, ocenio da je transplantacija jedina nada za našeg sina, povezao sa sa profesorom Molom u Beču i tako je počela naša nova borba za Dejana - kaže Jelka.

Dejanovo stanje je sve teže, ali u svima postoji velika nada u konačnu pobedu.

Donacije sa svih strana

Najviše novca, 50.000 maraka, sakupljeno je na donatorskoj večeri koju je organizovao načelnik Laktaša Milovan Topolović. Među prvima, posle reportaže u „EuroBlicu", te drugim medijima, priloge su uplatili Đorđe Ljoljić, penzioner iz Gradiške i naš čitalac, kao i Milena Delić iz Laktaša, Agencija za osiguranje RS iz Banjaluke, Smilja Miljić, Draženko Borjanić, „Mega drvo" iz Bijeljine, Igor Musić, Kristina Bajkanović, Slobodanka Marin i porodica Mirić iz Trebinja.

- Ovi ljudi su nas prvi ohrabrili, uplatili su priloge prvoga dana, a onda je to učinilo mnogo pojedinaca sa svih strana - odavde i iz celoga sveta, ljudi koje ne poznajemo. Zahvalni smo i srećni jer su uz nas, jer nas hrabre, a mi se sada molimo i za sve njih jer drugoga načina da se zahvalimo nemamo - kažu Trivići.

Nastavak na Blic...