Izvor: Blic, 13.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada kupuje ono što je već prodala
BANJALUKA - Vlada RS je za kupovinu kompletne ili dela imovine 10 propalih preduzeća u stečaju, koje je pre toga rasprodala tokom privatizacije, izdvojila skoro 28 miliona maraka, nakon što se na licitacijama pojavila kao najpovoljniji ponuđač. Poslednji slučaj desio se prošlog meseca kad je za 3,3 miliona maraka postala vlasnik kompletne imovine prijedorskog „Autotransporta". Dok ekonomisti negoduju, Sindikat odobrava ovakve poteze.
Jedna od najvećih kupovina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlade bila je licitacija Drvne industrije „Romanija" iz Sokoca, koju je kupila za oko 5,6 miliona KM. U tu cenu ušao je krug, postrojenja i zemljište površine 18.000 kvadratnih metara. Na poslednjoj, trećoj licitaciji Vlada je za skoro tri miliona KM kupila prijedorski „Celpak".
Jedna od prvih licitacija, u januaru ove godine, bila je kupovina pokretne i nepokretne imovine Rudnika mrkog uglja „Miljevina" za oko 5,6 miliona KM, nakon čega je formirano jednočlano akcionarsko društvo Novi rudnik mrkog uglja „Miljevina".
Među najskupljim licitacijama, od oko 3,2 miliona KM, bila je ona za fabriku nameštaja Šipad „10. avgust" iz Vlasenice, u avgustu ove godine. Firma je otišla u stečaj, pod pritiskom velikih dugova koji su dostigli oko sedam miliona KM.
Kako se navodi u Informaciji o stanju u preduzećima koje je Vlada RS kupila u postupku licitacije, a koja je nedavno dobila podršku Vlade, firma raspolaže zalihama gotovih proizvoda, što znači da može poslovati pozitivno, dok Vlada ne odluči da li će preduzeće poslovati kao njeno ili će se tražiti strateški partner.
Iz 12. pokušaja prodata je i imovina „Mermera" Šekovići, koji je za oko 1.082.000 KM kupila opet Vlada RS, dok je za „Zvijezdu" iz Vlasenice morala izdvojiti 2,3 miliona maraka, nakon čega je osnovano jednočlano akcionarsko društvo za ugostiteljstvo i turizam „Igrište". Kako se navodi u informaciji, u „Ingrištu" je u toku uknjižba imovine koja mu pripada.
Preduzeće je, osim imovine kupljene u stečaju (hotel sa restoranima, ski-liftovi), u svoje vlasništvo akumuliralo i deo opštinske imovine uz zakonit postupak, veštačko jezero, te je punim kapacitetima krenulo sa poslovanjem. Preduzeće do kraja 2008. planira da osobi ski-liftove i staze i osveži turističku ponudu. Za oko 720.000 KM vlasništvo RS postalo je preduzeće „Polimka" iz Rudog , dok je „Vezionica" iz Srebrenice plaćena 145.000 KM jer se u stečaju nalazila od 2003. Deseto preduzeće čija je imovina delom ili u potpunosti prešla u ruke RS jeste „Rad" Bijeljina, koje je za oko 920.000 KM kupljeno u izvršnom postupku.
Zajedničko za sva ova preduzeće jeste da su u trenutku licitacije bila opterećena višemilionskim dugovanjima, uglavnom Poreskoj upravi i fondovima u RS. To znači da je nedugo posle plaćanja Vlada većinu novca dobijala nazad u budžet. Među značajnijim poveriocima bili su i radnici.
Stav resornih ministarstava bio je da time želi da se spreči njihova prodaja u bescenje, oživi proizvodnja, podigne zaposlenost i nađe strateški partner. Bivša ministarka finansija Svetlana Cenić pita „zašto smo imali postupak privatizacije, ako će se država vraćati u preduzeća koja je davno privatizovala". To, kaže, govori da je ovakav potez izvršne vlasti RS bez ekonomske opravdanosti.
„Prvo su trošili pare poreskih obveznika da se ta preduzeća unište, ne plaćajući porez i stale dažbine, a sada pare istih obveznika troše da kupe ista preduzeća, tako što na upravna mesta postavljaju iste ljude koji su ih uništili", kaže Cenićeva.
Ona dodaje da sve to „liči na pripremu da se firme nekome ustupe za male pare, očišćene od dugova, koje će platiti država", i ocenjuje da je Vlada morala ući u partnerski odnos sa privatnim biznisom.
Mišić: Dobro samo ako se ulaže
Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da se ovakve kupovine preduzeća mogu smatrati dobrim samo ako je Vlada spremna da ulaže u preduzeće i pokrene proizvodnju, kao što je urađeno u Novoj DI „Romanija" gde se radnicima plaćaju svi doprinosi. Ali, kaže, ima i loših primera kao što je rudnika Miljevina za koji nikako da se nađe strateški partner, a proizvodnje još nema.
