Izvor: Blic, 18.Jun.2017, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska banka u BiH do sada potrošila dve milijarde dolara
Skoro dve milijarde dolara Svetska banka (WB) je potrošila u Bosni i Hercegovini do sada. Kako ističe Tatjana Proskurjakova, obnova Starog mosta u Mostaru je najpoznatiji projekat na kojem je radila ova svetska finansijska ustanova u našoj zemlji.
- Na to smo izuzetno ponosni – kaže ona u razgovoru za „Dnevni avaz“.
Proskurjakova uskoro odlazi na dužnost šefice Ureda Svetske banke u Rumuniji.
Osvrćući se na postignuto, ali i na ekonomsku situaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u BiH, ona ističe da ova zemlja ima toliko potencijala da može postati tigar Balkana, po uzoru na azijske države (Malezija, Singapur, Tajland...) koje su napravile ekonomsko čudo pred kraj prošlog stoleća i sada su u rangu bogatih država sveta.
- Ova država ima izuzetnih potencijala, nije prezadužena i lako može biti lider ekonomskog napretka, tigar Balkan u kratkom roku. Potrebno je da provedete reforme koje će osigurati da u decenijama pred vama imate privredni rast i veći od 6 odsto – ističe ona.
Dodaje i da je Svetska banka sada jako fokusirana na postavljanju temelja za dalji rast i napredak BiH.
Odgovarajući na pitanje šta je s nešto više od 265 miliona dolara novca Svetske banke koji čeka na odluke vlasti u BiH, kako bi bio potrošen, ona kaže da je taj novac namenjen BiH i da neće nigde otići.
- Na globalnoj sceni, treba nam u proseku 5 do 6 godina da se neki projekat realizuje. U BiH je to čak i malo duže. Tako da novac koji pominjete nije propao. On će biti realizovan na odobrenim projektima u BiH, a ne negde drugo – ističe ona.
Osvrćući se na stanje u javnom sektoru, Proskurjakova kaže da je on preglomazan i neučinkovit.
- Negde polovinu onoga što se ubere preko poreza, potroši se na administraciju. To je ogroman iznos novca. Mi radimo na tome da se administracija smanji, racionalizuhe i da bude mnogo efikasnija – dodaje ona.
U tom kontekstu ona upozorava i na velika opterećenja privrede, ali i na krutost tržišta rada, što treba reformisati.
- Trenutno niko nije zadovoljan. Radnik smatra da prima malo za ono što radi, poslodavac, opterećen porezima daje previše. To se mora racionalizovati – kaže naša sagovornica.
