Izvor: Blic, 21.Apr.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sin odustane, majka i otac kupe jeftinije
BANJALUKA - Zbog nedorečenosti postupka licitacije, u Republici Srpskoj i dalje se dešava da konačni vlasnik licitirane imovine preduzeća u stečaju postane drugoplasirani ili čak trećeplasirani ponuđač, koji imovinu dobiju mnogo jeftinije, ponekad i za bagatelu, jer najpovoljniji ponuđač odustane od kupovine. Da stvar bude gora, najpovoljniji ponuđač često je u srodničkoj vezi sa ponuđačima koji nude manje od njega, pa odustajanje znači uslugu ocu, majci ili drugom članu porodice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Pravila licitacije određuju da se, ako najpovoljniji ponuđač u određenom roku ne sklopi kupoprodajni ugovor, smatra da je odustao od kupovine, pa gubi pravo na povrat osiguranja ili depozita, koji je simboličan u odnosu na vrednost imovine. U tom slučaju, automatski, drugi, odnosno treći ponuđač po iznosu ponude stiče pravo kupovine. Pojednostavljeno - ako, na primer, od kupovine odustane sin, kao najpovoljniji ponuđač, imovinu dobija njegova majka, ako se pojavila kao drugoplasirani ponuđač, sa znatno manjom cenom.
Poslednji takav slučaj desio se 14. aprila, kad je u centru Banjaluke prodata kuća preduzeća u stečaju „Čajavec - Centar za kvalitet”. Kuću je kupila Grozda Tadić iz Banjaluke, za 410.000 KM jer je njen sin Darko, inače vlasnik pekare „Tadić”, odustao kao prvoplasirani ponuđač, koji je trebalo da uplati 461.100 maraka.
Takođe, dobro upućeni setiće se 1999. kada je prijedorsko preduzeće „Javor” kupila Mileva Šalabalija, kao trećeplasirani ponuđač, kad je od kupovine odustao njen muž Radovan.
Predsednik Udruženja stečajnih upravnika RS Dušan Kovačević kaže da je uvek moguće da najpovoljniji ponuđač odustane od kupovine i da tu nema ništa sporno. Kovačević, međutim, tvrdi da nikad nije dozvoljavao „rodbinske licitacije”.
„Nikad nisam dozvolio da se na licitaciji takmiče ljudi koji su u rodbinskoj vezi jer sam takav odnos uvek zabranjivao oglasom o javnoj licitaciji. Takve sam vraćao sa licitacije i ona je ponavljana”, kaže Kovačević.
On ipak, naglašava, da je nemoguće standardizovati sve javne oglase u licitacijama u RS, kojim bi se zabranilo takmičenje, na primer, supruge, muža i dece, ali kaže da je sve stvar odluke stečajnog upravnika. Kovačević pak objašnjava kako ostali učesnici u licitaciji imaju pravo da traže od upravnika da se takva licitacija ne održi.
Predsednik Komisije za reviziju privatizacije RS Borislav Bijelić kaže da licitacija imovine preduzeća u stečaju nije u nadležnosti ove komisije. On kaže da je, zbog ovih problema, zabranjena prodaja državne imovine licitacijom, osim u slučaju kad se radi o stečaju ili o izvršnoj sudskoj presudi.
„Odustajanjem povoljnijeg ponuđača ne krši se nikakva procedura jer se imovina nudi sledećem rangiranom kupcu. Prvi kupac uvek može da odustane, drugi takođe. Nameštanja na licitacijama skoro da je nemoguće dokazati”, objašnjava Bijelić.
Podsećamo, Komisija za reviziju privatizacije Specijalnom tužilaštvu RS predala je dokumentaciju zbog sumnje u nameštanje licitacija nekoliko preduzeća. Do sada još niko nije osuđen za te malverzacije.
Blagovčanin: Pobede, pa iznuđuju
Srđan Blagovčanin iz „Transparensi internešenela BiH” kaže da su osim rodbinskih veza najveći problem na licitacijama ljudi koji pobede, ali kasnije pokušavaju da iznude novac od drugoplasiranog ili trećeplasiranog ponuđača da bi odustali.
„Ovakve situacije se konstantno javljaju. Osim ovoga, problem je što se licitacije ne raspisuju u najboljem trenutku, čak ni onda kad je to neophodno po zakonu. Međutim, vrlo je teško ovakvim malverzacijama stati u kraj”, priznaje Blagovčanin.
