Izvor: Blic, 13.Sep.2017, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šamčanin u NAUČNOM VRTLOGU nezabeleženih brzina
U timu naučnika koji su u prestižnom strukovnom časopisu "Nejčr komjunikejšns" /Nature Communications/ objavili eksperimentalne rezultate o kretanju kvanta magnetskog fluksa kroz superprovodnik nikad do sada zabeleženim brzinama, bio je student na završnoj godini združenog doktorata Univerziteta u Antverpenu i Liježu, u Belgiji, Željko Jelić.
Neki od medija su ovu novost preneli kao otkriće najbržih objekata na planeti Zemlji.
Jelić /28/ je završio osnovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i master studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Nanoelektronika, optoelektronika i laserska tehnika, departmana za Fizičku elektroniku. U toku tih studija bio je jedan od stipendista opštine Šamac, gde mu je stalno mesto prebivališta, dok ga trenutno na doktorskim studijama sponzorišu matični univerziteti u Antverpenu i Liježu.
Trenutno je na završnoj godini združenog doktorata koji sprovodi u okviru grupe za proučavanje fizike kondenzovanog stanja /Antverpen/ i grupe za eksperimentalno izučavanje fizike nanostrukturisanih materijala /Lijež/. Disertacija mu se bazira na izučavanju dinamičkih egzotičnih struktura koje se javljaju kada se superprovodni materijali nađu u posebnim uslovima.
Skladištenje energije bez gubitaka
Superprovodnici su klasa materijala koji mogu da prenose i skladište električnu energiju bez ikakvih gubitaka i kao takvi predstavljaju vitalan resurs u razvoju moderne elektronike. Pošto komercijalno dostupni superprovodnici zahtevaju prilično nisku radnu temperaturu /približno minus 200 stepeni Celzijusovih/, mnogo napora se ulaže u naučnim krugovima na sintetisanju materijala koji postaju superprovodni na višoj temperaturi.
- Moj najveći doprinos u toku studija ogleda se u razvoju alata za projektovanje superprovodnih uređaja na velikoj skali. Naime, moji mentori, dvojica renomiranih fizičara koji su već ostavili dubok trag u pomenutoj oblasti, profesor Milorad Milošević i profesor Alehandro Silanek, i ja izdvojili smo dosta vremena da predstavimo precizan i adekvatan model za karakterizaciju realnih superprovodnih uređaja i eksperimentalnih tehnika - priča Jelić.
Osporen poluvekovni naučni stav
On ističe da im je ta publikacija u okviru Nature izdavačke grupe samo jedna od mnogobrojnih verifikacija da njihov alat radi i da se veoma dobro slaže sa eksperimentalnim rezultatima.
- Konkretno, u okviru tog rada, u sklopu saradnje sa eksperimentalnom grupom iz Izraela razmatrali smo brzo kretanje karakterističnih vrtložnih stanja koja se formiraju u superprovodniku izloženom magnetnom polju i električnoj struji. Ova vrtložna stanja nose, takoreći, porcije magnetskog fluksa te se ponašaju kao makroskopske čestice i veoma su važna u fizici supeprovodnika jer predstavljaju osnovu za razvoj superprovodne elektronike i uređaja. U eksperimentalnoj komponenti objavljenog rada otkriveno je da se vrtložna stanja kreću oko 25 puta brže nego što je to do sada ikada zabeleženo, dok je naša teorijska analiza potkrepila ova saznanja sa zaprepašćujućom dozom preciznosti - navodi Jelić.
Interesantno je, kaže on, da je na ovaj način osporen stav koji je 50-ak godina bio aktuelan i na koji se naučna zajednica dosta oslanjala.
- Čak smo u okviru teorijskih razmatranja uspeli da projektujemo da je moguće postojanje vrtloga koja se kreću i do stotinu puta brže. Vrtložna stanja koja se kreću visokim brzinama predstavljaju potencijalne kandidate za razvoj do sada neuporedivo snažnijih i bržih računara - ističe Jelić.
Učešća na konferencijama
Navodi i da mu ovo nije jedina publikacija koja je visokog profila.
U sklopu istih doktorskih studija radio je i na izučavanju dinamičke kontrole kretanja vrtložnih stanja, te manipulacija između egzotičnih materija u superprovodnim kondenzatima, koji su, takođe, bili publikovani u Nature izdavačkoj grupi, koja izdaje najprestižnije naučne magazine.
Osim objavljenih radova, Jelić je svoj doprinos predstavljao na nekoliko međunarodnih konferencija, poput S-hybrids /Arkašon, Francuska/, S-Hy-NE-D /Santa Marija di Kastalabate, Italija/, gde je osvojio i jednu od nagrada u takmičenju za najbolju poster prezentaciju, te SFKM /Beograd, Srbija/.
Željko Jelić očekuje da nakon uspešne odbrane doktorske disertacije proširi svoje istraživačko polje putem specijalističkih programa u inostranstvu, dok eventualno ne pronađe stalnu poziciju u nekom razvojnom timu.
Pristup vrhunskoj opremi
On kaže da značajan doprinos u njegovom radu predstavlja činjenica da ima pristup vrhunskoj opremi i računarskim resursima, te mogućnost komunikacije sa najvećim svetskim imenima iz oblasti superprovodnosti, na skoro svakodnevnom nivou.
- U grupi je veoma dinamično. Svake sedmice imamo bar jedan seminar koji održi neko od velikih i poznatih imena, a neretko su govornici dobitnici Nobelove nagrade - navodi Jelić.
Pošto rade na mnogo projekata sa velikim brojem svetskih univerziteta, uvek postoji i direktan kontakt sa mnogobrojnim renomiranim naučnicima, što je jedinstvena prilika da se nauči nešto novo ili barem stvori novi pogled na stari problem.
- Na ovakav način doktorandi su uvek u centru zbivanja, okruženi najnovijim informacijama i najsavremenijim tehnologijama, te mogućnošću da im te informacije protumače sami izvori. Prosto, ne postoji mogućnost da se ne usavršavamo, pa čak i kada ne bismo to hteli - ističe Jelić.
Velika šansa za mlade
Ako postoji neka poruka koju može da pošalje ovom prilikom, kaže on, onda je to da svi mladi koji su zainteresovani za izučavanje gorućih pitanja u fizici ili primenjenoj fizici u sklopu inženjerskih nauka svakako imaju više nego dostižnu priliku da se usavršavaju u okviru vrhunskih ustanova. Sve što je potrebno jeste malo truda da pronađu informacije za dalju specijalizaciju.
- Grupa u Antverpenu ima izraženo snažnu vezu sa balkanskom dijasporom, te zbog toga težimo da što više ojačamo kontakte sa univerzitetima u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Sa institutima i akademskim ustanovama u Srbiji i Sloveniji već imamo uspešnu saradnju, pri čemu bih posebno istakao kolaboraciju sa institutom “Jožef Stefan” iz Ljubljane, te sa Beogradskim univerzitetom - naglašava Jelić.
Ističe da već postoje i neki programi za razmenu master studenata i doktoranada između Antverpena i Beograda, pod supervizijom profesora Miloševića sa belgijske strane, a u ovaj vid saradnje trenutno pokušavaju da uvrste i Univerzitet u Sarajevu.
