Izvor: Blic, 09.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekažnjeni pozivi na zlo
BANJALUKA - Za razliku od štampanih medija i radija i televizije, koje Regulatorna agencija za komunikacije kažnjava za najmanji profesionalni propust, na internet stranicama u BiH sve više se, bez ikakvih kazni, širi netolerancija, uvrede, pa čak i poziv na nasilje.
Jedan od ovakvih slučajeva desio se nedavno kada je portal „Put vjernika” koji nezvanično uređuje neformalna mudžahedinska zajednica iz Gornje Maoče kod Brčkog, preneo poruke vođa Al Kaide kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se pozivaju muslimani da napadnu američke i izraelske ciljeve „ma gde se nalazili u svetu”.
Portparol Regulatorne agencije za komunikacije BiH Amela Odobašić kaže da RAK ne reguliše sadržaje na internetu. „Agencija je nadležna samo za jedan segment, a to su dozvole za pružaoce internet usluga. Za sadržaj je nadležan sud. Ukoliko sud naloži korisniku da sa servera ukloni sadržaj za koji je ustanovljeno da je nedozvoljen, korisnik je dužan da postupi po odluci. U suprotnom, može biti odgovoran za kršenje uslova dozvole”, objašnjava Odobašićeva.
Ona podseća da je BiH ratifikovala Konvenciju o sajber (računarskom) kriminalu, koja se bavi ovom problematikom, po kojoj je Ministarstvo bezbednosti BiH institucija koja je nadležna za njenu primenu. Prema ovoj konvenciji, svaka članica treba u svoje nacionalno pravo da ugradi odredbe, po kojima se namerno pomaganje ili podstrekivanje na izvršenje nekog od prestupa, kao što su podstrekivanje na mržnju, dečja pornografija, kršenje autorskih prava" okarakteriše kao krivično delo, koje se može kazniti i „lišenjem slobode”.
Međutim, u Ministarstvu bezbednosti BiH kažu da to još nije učinjeno.
„Krivični zakon BiH ne sadrži odredbe koje se odnose na krivična dela računarskog kriminala, predviđena Konvencijom, osim odredaba kojima je propisano kažnjavanje za povredu autorskih prava”, kažu u Ministarstvu.
Prema njihovim rečima, slična situacija je i u entitetskim zakonima, koji sadrže samo kazne koje se odnose na maloletničku pornografiju. Tako je, po Krivičnom zakonu RS, za proizvodnju i širenje pornografije predviđena kazna od šest meseci do pet godina.
U Tužilaštvu BiH kažu da „ne znaju” da li je neko krivično gonjen zbog ovakvih dela. Njihov portparol Boris Grubešić kaže da „ovakvi prekršaji nisu u nadležnosti ovog tužilaštva, već se njima bave entitetska i kantonalne institucije”.
Međutim, u javnosti nije poznato da je neko kažnjen zbog sajberkriminala, osim nekoliko hapšenja zbog širenja ili proizvodnje pornografije.
Vladimir Kežić iz banjalučke firme za izradu internet stranica „3 Steps ICT” kaže da je vrlo teško otkriti prave autore mnogih portala i sadržaja na njima ako ne postoje kontakt podaci, ali da za stručnjake to nije nemoguće.
„Domen je zvanično ime sajta, koje se zakupljuje kod svetske organizacije koje se bave time. Ali sve ide preko hostinga, odnosno dela na računaru koji stalno mora biti na internetu. S obzirom na to da je to veoma skupo, uglavnom ga imaju samo velike kompanije, koje ga iznajmljuju. Na taj način se hosting može dobiti za male pare - za oko 50 KM godišnje”, kaže Kežić.
On podseća da kompanije vlasnici hostinga imaju pravo na zaštitu privatnosti svojih klijenata, te se mnoge od njih nalaze po raznim ostrvima, van domašaja bilo kog poreskog sistema, zbog čega ovakvi problemi često postaju međunarodni.
Nadležnost i na brodu, u avionu"
Prema Konvenciji o sajberkriminalu, koju je BiH verifikovala 19. maja 2006, svaka od zemalja potpisnica nadležna je za njeno sprovođenje, između ostalog, na svojoj teritoriji, na brodu pod zastavom te članice i u avionu koji je registrovan na osnovu zakona te članice. Takođe, sve članice su obavezne na međusobnu pomoć u cilj poštovanja Konvencije.
.jpg)
