Izvor: Press, 07.Jul.2010, 02:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namešteni tenderi BiH koštaju pola milijarde KM
BiH postaje apsolutni evropski rekorder po broju nezakonitih javnih nabavki jer je tokom 2009. godine registrovano čak 756 nameštaljki na tenderima
Građani BiH godišnje ostanu bez 500 miliona maraka zbog nameštenih tendera! Čak 756 nezakonitih javnih nabavki u 2009. godini pokazuje da je BiH postala evropski rekorder po broju nameštenih tendera, o čemu svedoči i podatak da 15 odsto vrednosti svih raspisanih tendera završi u džepovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << onih koji odlučuju o tome ko će dobiti posao!
Ovi porazni rezultati istraživanja agencije „Tender" ukazuju na to da se tenderi raspisuju samo da bi se zadovoljila forma, a ne da bi u regularnom postupku javne nabavke poslove dobijali najbolji i najpovoljniji ponuđači. Sekretar „Tendera" Igor Vukajlović za Press RS kaže da je zastrašujućim razmerama mita i korupcije na tenderima najviše doprinela loša zakonska regulativa u ovoj oblasti.
Kazne ne postoje!
Prema Vukajlovićevim rečima, to je upravljačkim strukturama u javnim preduzećima i državnim institucijama otvorilo prostor da budu toliko potkupljivi i da im niko ne može ništa ako pronađu neku od brojnih rupa u zakonu i nameste tender.
- Rupe u zakonu su ogromne. Sam Zakon o javnim nabavkama napravljen je tako da praktično ide na ruku onima koji ga krše. Kazne za nameštene tendere gotovo da i ne postoje. Osim toga, procedure za rešavanje brojnih žalbi su toliko spore da se često dešava da počnu da se rešavaju tek pošto poslovi na koje ima pritužbi već budu ugovoreni - kaže Vukajlović.
On ističe da na regularnost tendera stigne čak 1.500 žalbi godišnje.
- Po broju žalbi na proces javnih nabavki BiH je neprikosnovena u regionu i državama koje prolaze kroz tranziciju. Neverovatno je da vlast ne čini ništa da saseče korupciju u ovoj oblasti. Ako šestina od tri milijarde KM ukupne vrednosti obavljenih javnih nabavki tokom godine ode na podmićivanje za dobijanje posla na tenderima, valjda neko mora da se zapita kuda to vodi i čemu uopšte služe tenderi i Zakon o javnim nabavkama? Ali, niko se ne pita, niti čini bilo šta da se to prekine.
Oboren predlog zakona
Potpuno je, dakle, jasno da je ovakva katastrofa u oblasti javnih nabavki moguća samo zbog nedostatka političke volje da se donese bolji zakon i zavede oštrija kontrola sprovođenja tendera - tvrdi Vukajlović.
Podsetimo, u avgustu prošle godine u Parlamentu BiH propao je pokušaj donošenja novog zakona o javnim nabavkama. Zakon su oborili poslanici SNSD-a u pokušaju da nadležnost za rešavanje žalbi na tendere vrate na nivo entiteta. Doduše, zakon koji je predložio Savet ministara osudile su i nevladine organizacije zbog izostanka sankcija za odgovorne u procesu javnih nabavki. Kazni u predlogu zakona nije bilo čak ni pošto je u čak 756 slučajeva presuđeno u korist preduzeća koja su se žalila na ishod tendera.
Upućeni tvrde da osim BiH u Evropi ne postoji zemlja u kojoj je moguće da tolike presude rezultiraju samo jednom kaznom od simboličnih 1.000 KM i nijednim krivičnim postupkom protiv onih za koje je utvrđeno da su prekršili zakon.
Komentarišući ovaj i brojne druge apsurde u oblasti javnih nabavki, nezavisni poslanik u Parlamentu BiH uveren je da je i oboreni predlog zakona bio bolji od onog koji se sada primenjuje.
- Aktuelni zakon je katastrofalan. U njemu je ostavljen prostor za izuzetno duge procedure za rešavanje žalbi, kao i brojne praznine koje se koriste da bi se izbeglo raspisivanje tendera. U svakom slučaju, Savet ministara sada treba da izađe sa novim zakonskim predlogom. Ali, plašim se da do toga neće doći uskoro, pogotovo što još nije formirana ni nova radna grupa za izradu predloga koji bi mogao da dobije podršku u parlamentu - kaže Novaković.
U Komisiji za rešavanje žalbi priznaju da ogroman broj novih predmeta koje dobijaju svedoči o velikim problemima u sistemu javnih nabavki. Predsednik komisije Amir Pilav kaže za Press RS da su u ovoj godini primili više od 800 žalbi, što ukazuje na to da bi mogao da bude oboren i prošlogodišnji rekord.
- Činjenica je da ogroman broj žalbi pokazuje da institucije i javna preduzeća koja raspisuju tendere prave ogroman broj grešaka. Ipak, mnogo složenije pitanje je zašto se dešava toliki broj grešaka - kaže Pilav.
Glavna služba za reviziju javnog sektora RS smatra da je prijavljen samo manji broj zloupotreba. Glavni revizor Boško Čeko uveren je da je stvarni broj nameštenih tendera mnogo veći pošto se poražene firme, uglavnom, i ne odlučuje na žalbe.
- Ali, glavni problem je u primeni zakona. Jer, ni najbolji zakon ne valja ako ne želi da se sprovede - ističe Čeko.
Prema njegovim rečima, ključni problem je u zloupotrebama zakona, na šta ukazuje veliki broj potpisanih aneksa kojima se vrednost osnovnog ugovora dvostruko uvećava. S druge strane, aktuelni zakon ne sadrži nikakve sankcije, što je i dovelo do toga da već nekoliko godina niko nije osuđen za manipulacije na tenderima - upozorava Čeko.
.jpg)
