Izvor: Blic, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspektori uterali 20 miliona KM u budžet
BANJALUKA – Na osnovu rada Inspektorata RS u proteklih godinu i po dana u budžet RS uplaćeno je više od 20 miliona KM – tvrdi za „EuroBlic" direktor Republičke uprave za inspekcijske poslove Slavko Subotić.
Mada su sve inspekcije imale pune ruke posla, u Inspektoratu kažu da je posebne rezultate zabeležila Inspekcija rada, koja je na terenu, uz pooštrenu kaznenu politiku, uticala na poslodavce da legalno zapošljavaju i prijavljuju radnike. Samo u proteklih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godinu i po dana inspektori su zatekli 7.857 zaposlenih na crno, od kojih je naknadno prijavljeno 5.522 ili 75 odsto.
„Naplaćene kazne su sitne u odnosu na efekte koji se postižu prijavljivanjem radnika. Primera radi, ako ovih 5.500 radnika radi godinu dana i ako poslodavac na najnižu osnovicu plaća doprinose, po tom osnovu u penzioni i zdravstveni fond i budžet bi trebalo da bude uplaćeno više od deset miliona KM. Kada se vidi kolika bi suma praktično ostala u džepovima poslodavaca, onda je logično što većina izbegava ovu obavezu", kaže Subotić.
On ističe da će inspektori rada i naredne godine intenzivno raditi na suzbijanju rada na crno, ali i da će se posebno pozabaviti primenom Zakona o zaštiti na radu.
„U proteklih 18 meseci zabeležili smo 14 smrtnih slučajeva i 38 težih povreda na radu. Ključnu odgovornost za uređeno i bezbedno radno mesto snose poslodavci, a za kršenje ovog zakona mogle bi da ih snađu kazne i od 15.000 KM", upozorava Subotić.
U Inspektoratu najavljuju i intenzivnije praćenje stanja na tržištu, posebno kada je reč o cenama osnovnih životnih namirnica i proizvoda koji nisu ograničeni maržama.
Takođe, biće nastavljena i kontrola rada pilana, s obzirom da je u toj oblasti drvoprerađivačke industrije pravi haos.
„Od 207 pilana čiji rad je kontrolisan u oktobru i novembru u čak 157 su zabeleženi nedostaci. Inspektori su zabranili rad pet pilana, ali kada bi se 'terao mak na konac’ svima bi se mogao zabraniti rad. Međutim, njima odobrenja daju opštine, a često se dešava da one izdaju rešenja, a da pilane ne ispunjavaju uslove za rad, pa se suočavamo sa problemom - koga, zapravo, kontrolisati – onoga ko izdaje rešenje ili vlasnika pilane", kaže Subotić.
Među prioritetima u 2008. u Inspektoratu RS navode i uvođenje informacionog sistema i elektronsko povezivanje sa opštinskim inspekcijama i agencijama za nadzor nad tržištem i hranom, zaštitu bilja i Kancelarijom za veterinarstvo na nivou BiH.
Više reda - više ugleda
Cilj Inspektorata RS je da se profiliše u nadzorni organ koji će sa drugim institucijama doprineti da bude više društvene discipline, a manje korupcije. Posebno će se voditi računa da ugled inspektora bude svakim danom sve veći. „Inspektori više ne prodaju oduzetu robu, već se ona skladišti u Robne rezerve. Takođe, više ne učestvuju u poslovima koje kasnije kontrolišu, poput izdavanja licenci i dozvola niti u sličnim poslovima pre uspostavljanja Inspektorata. Cilj nam je da zavedemo red i u sopstvenim redovima", kaže Subotić.
