Izvor: Blic, 19.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni među živima, ni na groblju
Ni među živima, ni na groblju
Na geografskim kartama nikada niko nije upisao nazive srpskih sela Crkvena Vodica i Janjina Voda kod Obilića. Pre četiri godine, kada su prvi put Albanci napali tamošnje srpsko stanovništvo meštani su izbrisani sa svih spiskova, možda čak i iz matičnih knjiga. Da nije tako, pričaju oni, Crveni krst Srbije ili Jugoslavije, čiji je visoki funkcioner bivši predsednik Obilića Zoran Milošević, bi se setio da dopremi bar gram soli ili brašna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ovako 'niti smo među živima, niti smo u groblju. Preživljavamo, dan za dan, bez bilo čije pomoći ili bar nade da će se neko setiti da postojimo'.
Doći do tih sela bez pratnje Kfor ne samo da je rizik, već, u najmanju ruku, ludost. Glava se gubi za tili čas i upravo zbog toga, iako je dolazak reportera 'Blica' bio prvi dolazak nekog od novinara kod zaboravljenih, niko od njih ne sme da kaže svoje ime. 'Ovo je priča bezimenih Srba iz sela koja ne postoje', rezignirano tumači jedini sagovornik Spasoje Jovanović, ali moli - bez fotografisanja. Ne plašim se komšija Albanaca, ali moram proći kroz Obilić, a oni čitaju vaš list.
- Ne postoje reči da opišemo u kakvim uslovima živimo. Bez hrane, bez struje, bez vode - smrt je sveta. U poslednje tri godine nismo brazdu zasejali, a imamo zemlju koja dva puta godišnje rađa. Preti nam glad i svakojaka bolest, jer vode za piće nemamo. Gradski vodovod su nam Albanci presekli, a sneg zbog prašine iz Obilića ne smemo da koristimo. Iako smo na svega kilometar od ugljenokopa Belaćevac, nemamo uglja da se grejemo. Pojedine porodice koje su imale nešto zaliha u novcu uplatile su ugalj, ali je Kfor dopremio samo prašinu. Ukinuli su nam pratnju, pa niko ne sme da dotera drva iz Leposavića. Sreća je da ide đački autobus UNHCR kojim idemo do Plemetine. Tamo iseckamo drva, spakujemo u džakove i zahvaljujući razumevanju vozača autobusa založimo šporet-dva u toku dana. Iako su temperature oko minus 10, nema više, brate, pa makar pocrkali od hladnoće - priča Spasoje.
Mukama i nedaćama Vodičana i Srba iz Janjine vode nema kraja. Pre deset dana sneg je pao, a zbog niskih temperatura i poledice ukinut je autobus UNHCR, pa 20 osnovaca i 43 srednjoškolca ne pohađaju nastavu. Raspust je za njih već počeo, međutim, đaci ne mogu da se vrate kućama iz Prilužja i Plemetine, niti im roditelji mogu pomoći. Jedina veza je voz iz Obilića do koga se stiže samo uz pratnju Kfora, a ona je ukinuta, pa će većina učenika, ukoliko ne otopli vreme, Novu godinu dočekati van svojih porodica.
Inače, u Vodici živi 250 Srba, a u Janjinoj Vodi 57. Do sada nije prodata nijedna kuća, pošto Albanci nemaju interes da ih kupuju. I oni se sele, kupuju srpsku imovinu na prilazu Obiliću, ali planski samo u oblasti na izlazu prema Crkvenoj Vodici, čime sve više odsecaju put tamošnjim preostalim Srbima, koji su se sa povlačenjem vojske i policije bili masovno odselili, ali su se krajem jeseni 1999. godine svi vratili i sa njima jedna jedina romska porodica Fazliu.
U našim selima živi 37 mladića. Ne možemo se oženiti, pošto devojke odlaze u Srbiju čim završe srednju školu. Nema kafića, pa po ceo dan čamimo u jedinoj prodavnici otvorenoj u ambaru. U njoj je toplo k’o u kapeli, grejemo se na sveće koje kupujemo u Plemetini, pošto pop dođe jednom u godini dana. Osveti slavsku vodicu za sve slave u godini. Nema svadbe, nema krštenja, pa Sonja S. koja je pre neki dan na Svetog Nikolu rodila sina, planira da ga krsti sledećeg proleća, kada paroh prištinski Miroslav ponovo dođe u Vodice - priča jedan od njih.
- Svatovi se ne smeju okupiti ili zapevati. Kroz selo prolazi magistrala Peć-Obilić-Priština. Cela Čičevica je inače albansko uporište. Svakodnevno nas provociraju i prete. Kažu - šta čekate, a mi ovo već treća godina trpimo, ali više se ne može. Od skoro 10.000 Srba u selu je ostalo 84. Svi odoše. Otićićemo i mi, ako se država ne seti da postojimo - priča odvažno Nenan S. 'Ne daj Bože', veli Nenad i krsti se. Prete da će im ukinuti plate iz termoelektrana. Ukoliko se to dogodi, poručujemo da će se dogoditi masovna selidba. Tekst i foto: Nedeljko Zejak
