Izvor: Blic, 28.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljuta šljivovica za ljute rane
Ljuta šljivovica za ljute rane
Nisu samo Indijanci i Kinezi pribegavali magiji prirodnim lekovima u davna vremena, vremena kada se za medicinu nije znalo. To je činio i naš narod, trudeći se po svaku cenu da se održi, ali se o tome malo zna, priča mr biologije Živko Slavković iz Kraljeva, koji je ceo život posvetio proučavanju prirode. Slavović se poslednjih godinu dana trudio da otkrije kako su se Srbi lečili u vreme Prvog srpskog ustanka.
- Proučavanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istorijskih beležaka po arhivama i muzejima širom naše zemlje, zaključujuje se da je molitva imala presudan značaj kod ustanika i naroda u zbegovima i tek posle ovog obreda su korišćeni prirodni lekovi - kaže Slaković, koji je ova istraživanja pretočio u knjigu 'Narodna medicina u vreme Prvog sprskog ustanka'.
Osim ratničkih rana i drugih bolesti u narodu, on kaže da je u to vreme zbog razuzdanog seksa sifilis bio najprisutnija bolest među Srbima. Ljudi su u želji da se zaštite preduzimali instiktivne radnje. Paljenje vatre na raskršćima i okupljanje oko nje bilo je obavezno u krajevima gde je bilo sifilisa.
- Znajući da vatra sagoreva i uništava, narod joj se primicao želeći da uništi bolest, što nije bez osnova jer je poznato da mnoge bakterije nestaju na temperaturama višim od 37 stepeni - objašnjava Slavković.
Obaveza svakog ustanika u prvoj srpskoj buni bila je da pre polaska u boj pripremi torbicu od kozje kože sa lekovima koje su pripremale majke, sestre, žene.
- One su bile u obavezi da u ovu torbicu stavi zavoje od težine ili izatkane vune, prah od hajdučke trave koji je imao baktericidno dejstvo i melem od svinjske masti koji je sadržao pčelinji vosak i gust čaj od hajdučke trave, koji se sipao u male zastruge od trešnjevog drveta. Takođe u ovoj prvoj pomoći se nalazila i amajlija, neizostavni krstić od tisovine, kao i kita bosiljka, čiji miris deluje opuštajuće - priča Slavković.
Za ratnike koji su ostajali bez ekstremiteta, mahovina ispod hrasta lužnjaka, istucana na usijanoj steni, korišćena je kao koagulativno sredstvo. Stomačne tegobe ustanici su ublažavali surutkom koja je upotrebljavana i u kozmetičke svrhe - za pranje kose.
Na pitanje da li je postojalo nešto za eleminisanje bola posle ranjavanja, Mr Slaković je odgovorio:
- I tada je jedino pomagala naša dobra, domaća ljuta rakija. D. Marković
