Izvor: Blic, 18.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gazi sto prvu i brine ga politika
Beograđanin Mihailo Konjević otišao je u pečalbu sa šezdeset godina. Sa suprugom Milevom kojoj su sada 84 godine pokušao je da nađe sreću i posao u Americi. Kao vrstan poznavalac međunarodnog i američkog prava, davao je pravne savete našim mladićima kako da izbegnu rat u Vijetnamu, a pošto njegovoj supruzi tamo nisu hteli da nostrifikuju diplomu, tužio je američki Udruženje farmaceuta i državu Njujork. I dobio spor. Sada, u 101. godini živi u Beogradu i jedan je od najstarijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glasača u Srbiji.
Još uvek se dobro seća Drugog svetskog rata u kom je izgubio dva brata i dva zeta, zbog čega je na njega spala briga o 16 mališana. Trudio se koliko je mogao da im obezbedi pristojno školovanje i što bezbrižnije detinjstvo.
Posle oslobođenja radio je kao sudija u sudu u Zemunu, zatim u Ministarstvu spoljnih poslova, da bi zatim bio postavljen za direktora Spoljnotrgovinskog preduzeća "Standard". Supruga Mileva, diplomirani farmaceut, nikako nije mogla da nađe stalni posao u struci. To je bio dovoljan razlog Konjevićima da "dignu sidro" i odu u beli svet, iako je Mihailo tada imao 59 godina.
- Amerikanci su objavili da im trebaju farmaceuti i lekari. Nismo mnogo razmišljali. Podneli smo molbu američkoj ambasadi u Londonu da u zemlju uđemo kao imigranti. Nakon tri meseca, tačnije 21. septembra 1966. godine, uselili smo se u Ameriku- priča Mihailo Konjević.
Tužio državu Njujork
Lekarima i farmaceutima u "obećanoj zemlji" nije se automatski priznavala diploma, već su morali da se doškolovavaju još dve godine. Svi su na to pristali. Ali ne i Konjevići. Posle odbijanja da njegovoj supruzi nostrifikuju diplomu, Mihailo, kao dobar poznavalac međunarodnog prava, tužio je američko Udruženje farmaceuta i državu Njujork.
- Optužnica je bila dobro pravno potkovana. U njihovom prosvetnom zakonu stajalo je da će se strana diploma priznavati ako se u 80 do 90 odsto program poklapa s američkim. A program Farmaceutskog fakulteta u Beogradu bio je bogatiji od američkog. Na drugom ročištu nam je advokat Udruženja farmaceuta ponudio dogovor. Ponudio je mojoj supruzi priznanje diplome, kao i to da je oslobode prvog dela državnog ispita - dodaje Konjević.
Mihailovi sunarodnici, ali i svi ostali doseljenici, bili su zatečeni njihovim uspehom. Kasnije su i samo krenuli njihovim stopama.
Radio i sa 70 godina
Iako je već gazio sedmu deceniju, nije odustajao od posla. Kao dobar poznavalac američkog i međunarodnog zakona, pružao je pravne savete, pomagao našim mladićima da ne služe američku vojsku i izbegnu rat u Vijetnamu, upućivao ljude kako da ostvare pravo na penziju. Tako je naš sagovornik za svog dugog i plodnog života zaradio dve penzije. Jednu iz Srbije i drugu američku, radeći "sam za sebe".
Prvih pet godina u Americi Konjevići su proveli u Njujorku, ostalih 35 na Floridi. Posle 40 godina života u Americi, Mihailo se sa suprugom vratio u Srbiju.
- Leta smo provodili u Beogradu, a zimu na Floridi. Uživali smo u životu u Americi, ali naša ćerka Gordana nikako nije mogla da se navikne. Ona se po završetku jednog od najboljih koledža vratila u Beograd, gde je nastavila da studira medicinu. Magistrirala je i doktorirala i danas radi kao profesor na Medicinskom fakultetu. Zbog nje smo se vratili pre tri godine. A i star sam i želim da umrem u svojoj zemlji - kaže deda Mihailo.
Iako "gazi" sto prvu godinu, pamćenje i zdravlje ga i dalje služi. Redovno prati političku scenu i glasa na izborima. Tačno zna koliko je koja koalicija osvojila mandata na izborima. Brine ga, kako kaže, inertnost mladih, a nervira primitivizam koji se često može čuti sa skupštinske govornice.
Stoti rođendan u Istanbulu
Mihailo je u oktobru prošle godine proslavio svoj stoti rođendan. Želja mu je bila da to bude u Istanbulu. Sa suprugom i ćerkom otputovao je u grad u kojem je pre šezdeset godina kao član jugoslovenske vlade pregovarao sa Turcima o obeštećenju turske imovine u Jugoslaviji.
