Izvor: Politika, 19.Jan.2010, 00:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za specijalne odnose bliskosti Srbije i Crne Gore

Odnosi naše dve države opterećeni su „emotivnim istoricizmom”, a naša bliskost često je uzrok različitim razumevanjima pojedinih pitanja i očekivanjima njihovog rešavanja. Zato prednost moramo dati budućnosti

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – „Ni za jedno delo, čak ni za ono krivično, ne može se kažnjavati dva puta. Moramo imati strpljenja da sačuvamo najbolju budućnost naših odnosa. Voleo bih da i Beograd pokaže takvo strpljenje”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je u intervjuu za „Politiku” potpredsednik Vlade Crne Gore i Demokratske partije socijalista Svetozar Marović. Odgovarajući na pitanje da li očekuje neke posebne reakcije iz Beograda povodom uspostavljanja diplomatskih odnosa Crne Gore sa Kosovom, Marović kaže: „Uveren sam da sa razmenom ambasadora neće ići brže od ispunjavanja uslova koji su svakako poznati našim susedima u Prištini.”

Uspostavljanje diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine izazvalo je veliku pažnju posle oprečnih stavova Vas, predsednika Filipa Vujanovića i premijera Mila Đukanovića i ministra Milana Roćena. Žuri li Podgorica sama ili je neko primorava na brzu razmenu ambasadora sa Prištinom?

Najvažnije je to da li će sud u Hagu proglasiti nelegalnom odluku o nezavisnosti Kosova, ili neće, ili će ostaviti prostor za različita politička tumačenja svoje odluke. Mogu vam ponoviti moja očekivanja da će Crna Gora ukoliko sud u Hagu donese odluku o nelegalnosti nezavisnosti Kosova biti sigurno među prvim zemljama koja će najozbiljnije razmotriti takvu odluku suda, duboko verujući da će to svakako uraditi i sve druge najrazvijenije i najdemokratskije zemlje koje su, takođe, priznale tu nezavisnost. Nije Crna Gora „proizvela” nezavisnost Kosova, Crna Gora je samo prihvatila realnost. Razumeli smo ljutnju iz Beograda. Od nas koje, verujem, i danas osećaju bližim od ostalih, možda se očekivalo i više. Ali mi u Crnoj Gori nismo mogli da uradimo više nego što je to mogla da uradi i sama Srbija. Jer ni Srbija nije mogla da zaustavi odluku građana na Kosovu, niti odluke velikih sila o nezavisnosti. Odluka Crne Gore, dakle, nije mogla promeniti status Kosova, ali je mogla da ugrozi svoje interese u evroatlantskim integracijama. Zato očekujem da i nas razumeju u Beogradu. Crna Gora sa puno pažnje očekuje moguće odluke međunarodnog suda u Hagu. Mislim da je to svakako za sve važnije od toga kojom brzinom ide proces diplomatskih odnosa Podgorice i Prištine.

Kako ocenjujete političko-ekonomske odnose između Crne Gore i Srbije?

Srbija i Crna Gora treba da imaju specijalne odnose. Ti specijalni odnosi bliskosti treba da budu temelj ukupnoj stabilnosti, razumevanju i evropskim perspektivama naših zemalja. I, posebno, dobar primer za region. Ni Srbiji ni Crnoj Gori ne treba patetična verbalistika, političko inaćenje, niti bilo kakva ideologizacija odnosa. Crnoj Gori i Srbiji treba praktična saradnja na ostvarenju svojih obostranih interesa, treba racionalan pristup rešavanju otvorenih ekonomskih i političkih pitanja. Bitno je u njihovo rešavanje ući iskreno, otvoreno i s punim poverenjem. Naša bliskost često je uzrok i našim različitim razumevanjima pojedinih pitanja i očekivanjima njihovog rešavanja. Jer biti blizak i najbliži nije što i biti isto. Razlike postoje, ali sa njima treba živeti, a ne od njih praviti prepreke za saradnju i unapređenje kvaliteta života građana. Razlog što je Crna Gora danas nezavisna i međunarodno priznata država, kao što je i Srbija, prednost je koju treba koristiti, kako u međunarodnopolitičkom delovanju, tako i u regionalnoj saradnji. Treba razumeti da svaka zemlja ima svoje legitimne državne ciljeve i da su naši odnosi previše opterećeni „emotivnim istoricizmom”. Prednost definitivno moramo dati budućnosti. Pitanje za nas nije – kako je bilo. Pitanje za nas je – kako će biti i šta da uradimo da bude bolje.

Predložili ste da se, „ukoliko sud dokaže da je reč o kleveti, mediji simbolično kazne jednim evrom”. Podrazumeva li to i brisanje klevete iz Krivičnog zakona?

U Crnoj Gori se za klevetu ne može izreći zatvorska kazna, što je krivičnim zakonodavstvom predviđeno u najvećem broju evropskih zemalja, članica EU. Naša nova inicijativa želi da ukine i novčane kazne za izvršeno krivično delo klevete učinjeno od strane medija ili novinara, posebno prema nosiocima javnih funkcija. Imali smo u vidu da su izabrani predstavnici naroda dužni da pokažu viši stepen tolerantnosti na razne oblike kritike, pa i prema onima kojima nedostaje puna „istina”. Drugo, da u slučaju tako učinjenog dela sud donese presudu da medij mora objaviti na istom prostoru i u odgovarajućem obimu presudu da su u konkretnom slučaju izvršili krivično delo klevete. Time bi država Crna Gora jasno poslala poruku da njeni zakoni ne žele da šalju novinare u zatvor, niti da finansijskim kaznama ugrožavaju njihovo funkcionisanje. Sve bi bilo ostavljeno samim medijima, da čuvaju svoj ugled i profesionalni autoritet onoliko koliko im bude stalo do istine. Ako se ova inicijativa prihvati, Crna Gora će biti po rešenju najdemokratskiji primer, ne samo u našem regionu.

Da li je vlast spremna da se obračuna sa nosiocima organizovanog kriminala ako neke od njih štite imuniteti?

Vlada Crne Gore je, verujem, takođe prva u regionu pokrenula inicijativu da se nijedan nosilac javne funkcije ne može pozvati na imunitet ukoliko je državni tužilac protiv njega pokrenuo postupak za krivično delo korupcije. Svi treba da budu jednaki pred zakonom, a izabrani predstavnici naroda imaju posebnu odgovornost prema onima koji su ih izabrali. Time se takođe jasno saopštava da će Vlada Crne Gore iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva za borbu protiv korupcije i da niko ne može očekivati da bude zaštićen statusom ili ranije stečenim zaslugama. Ta inicijativa će ovih dana biti upućena Skupštini i verujem da će biti prihvaćena.

Novica Đurić

[objavljeno: 19/01/2010]

Nastavak na Politika...