Izvor: Politika, 07.Jul.2011, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavne izmene stopirao srpski jezik
Neizvesna dvotrećinska većina podrška u parlamentu, neophodna za promenu najvišeg pravnog akta Crne Gore
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Višesatna rasprava nije bila dovoljna juče poslanicima crnogorskog parlamenta da se dogovore oko promene Ustava Crne Gore u delu koji se odnosi na pravosuđe kojim se želi „obezbediti jačanje profesionalnosti i nezavisnosti sudstva i tužilaštva”, ali ni da se obezbedi konsenzus za njegovu promenu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Vladajuće partije Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP), dve partije Muslimansko-bošnjačka, Pokret za promene i dve albanske partije su najavile podršku promeni Ustava, ali to ne obezbeđuje dvotrećinsku većinu poslanika koja je neophodna za promenu najvećeg pravnog akta Crne Gore.
Poslanici Nove srpske demokratije (NOVA) i Socijalističke narodne partije (SNP) kazali su da za predložene izmene mogu glasati samo ukoliko se u Ustavu unese da je i srpski jezik službeni u Crnoj Gori, odnosno da se u obrazovnom sistemu srpski jezik izučava kao obavezan predmet jer njime, i po najavama novog popisa, govori najveći broj građana ove države.
Poslanici vladajućih partija DPS i SDP Miodrag Vuković i Raško Konjević istakli su da će njihove stranke podržati ponuđeni obim ustavnih promena.
U ime SNP-a Neven Gošović je kazao da bi promene Ustava iz oblasti pravosuđa trebalo da „obezbede pretpostavke da sudovi građanima omoguće pravično suđenje, u razumnom roku i pred nezavisnim i nepristrasnim sudom”. On je rekao da ustavnim izmenama treba obuhvatiti i promenu načina izbora predsednika i sudija Ustavnog suda kao i da će opozicija inicirati izmene Ustava i u nekim drugim oblastima, pre svega državnih simbola i službenog jezika.
Lider NOVA Andrija Mandić je poručio da njegova partija neće podržati nijedan zakonski akt za koji je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, ukoliko se pre toga ne reši pitanje obrazovanja na srpskom jeziku. „Spremni smo da gradimo dvotrećinsku većinu za promenu Ustava i u pogledu izbornog zakona, ali i vi nama morate izaći u susret, pre svega, u pogledu obezbeđenja školovanja na srpskom jeziku.”
Predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević kazao je da je dobro što se krenulo u ustavne promene u delu koji se odnosi na pravosuđe, ali bi bilo bolje da je to rezultat domaćeg nezadovoljstva, a ne pritiska Evropske unije.
Reagujući na ovakav stav, potpredsednik Vlade Duško Marković je rekao da vlada ne reaguje samo na sugestije Brisela, ali kao zemlja koja teži EU ne može ignorisati preporuke EU.
„Ne stoji vaša konstatacija da je predlog za promenu Ustava isključivo plod pritiska EU, već je vlada ocenila da je to u interesu građana i našeg evropskog puta”, uzvratio je Marković.
Crnogorska vlada je krajem juna usvojila predloge zakona o sudovima, Sudskom i Tužilačkom savetu. Tim izmenama su razrađene ustavne odredbe koje se odnose na izbor predsednika Vrhovnog suda.
Vlada je predložila da Sudski savet o svakom prijavljenom kandidatu pribavlja mišljenje proširene sednice Vrhovnog suda, na osnovu čega Savet većinom glasova preporučuje tri kandidata za tu funkciju predsednicima Crne Gore, Vlade i Skupštine.
Predloženo je da Tužilački savet bude sastavljen od predsednika i deset članova. Šest članova biće iz redova državnih tužilaca, dva pravna stručnjaka imenuje Skupština, advokat na predlog Advokatske komore i predstavnik Ministarstva pravde.
U vezi sa izborom članova Sudskog saveta predviđena je novina da se iz reda sudija članstvo u Savetu omogući sudijama sa svih nivoa.
Pri kraju jučerašnjeg zasedanja građanima se obratio poslanik SNP-a Vasilije Lalošević koji je rekao da u Crnoj Gori nema sloge, prosperiteta, nezavisnih institucija tužilačkih i sudskih, „ukoliko ne dođe do pomirenja građana”, a pomirenje će „biti onda kada vlast prihvati da srpski jezik vrati na mesto koje mu pripada po volji naroda i simbole koje su svima na srcu”.
Novica Đurić
objavljeno: 07.07.2011.
