Izvor: Politika, 06.Nov.2009, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna zločina skrivana 17 godina
Potomci Srba iz Crkvina stradalih nakon odvođenja u muslimanski logor u Vitkovićima saznali da bi se posmrtni ostaci rođaka mogli nalaziti u krugu bivše Hemijske industrije „Azot”
Vitkovići kod Goražda – Nakon privatne istrage potomaka porodice Delić iz Crkvina, naselja nedaleko od Vitkovića kod Goražda, čijih su 11 članova 20. maja 1992. godine od kuća odveli pripadnici regularne Armije BiH u ratni logor za Srbe, koji se nalazio u zgradi Štamparije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Vitkovićima, došlo se do pouzdanih informacija da oni ipak nisu „završili” u Drini, već da su tajno sahranjeni u blizini tog logora, a potom prebačeni u obližnji Centar za obdukciju i identifikaciju, takođe u krugu predratne Hemijske industrije „Azot”.
Prema nezvaničnim informacijama, u tom centru se odavno nalazi 118 posmrtnih ostataka ratnih žrtava, među kojima je i dvadesetak Srba iz Crkvina i sa područja Vitkovića, kojima se gubi svaki trag krajem juna 1992. godine.
– Godinama smo tragali za svojima, kako bismo ih sahranili i dostojno obeležili njihove grobove, ali nam niko od zvaničnika u Goraždu, pa ni iz Instituta za nestala lica BiH, nije rekao da bi njihovi ostaci mogli biti baš tu, u Vitkovićima – kaže Milanka Simić, čiji je otac Novica Delić odveden u logor u Vitkoviće.
Potomci porodice Delić iz Crkvina su se krajem protekle sedmice, nakon što su dobili odobrenje od kantonalnog tužilaštva Goražde i Instituta za nestala lica BiH, obreli ispred kapije bivše Hemijske industrije „Azot” u Vitkovićima, želeći da provere da li su tu posmrtni ostaci njihovih nestalih srodnika. Međutim, po rečima Mića Kostića iz Foče, doživeli su velike neprijatnosti i šikaniranje od strane kantonalnog tužioca iz Goražda Mirsada Bilajca.
– Prvo su nas dva radnika ovog centra obavestila „da im je naređeno da nam ne dozvole ulazak!, nakon čega smo se obratili Kantonalnom tužilaštvu u Goraždu – kaže Kostić.
Ubrzo je, kako kaže Kostić, sa jednim inspektorom stigao tužilac Bilajac.
– Bez ikakvog povoda osuo je drvlje i kamenje na nas, pitajući ko smo i šta ćemo mi tu, na šta smo mu pokazali njegovo, a potom i rešenje Instituta za nestala lica BiH koje je potpisao Milan Bogdanić. A on je rekao da priznaje samo Amora Mašovića – priča Kostić i dodaje da su protiv Milana Bogdanića najavili podnošenje krivične prijave, zbog ometanja istrage.
– Bez obzira na ove opstrukcije mi ćemo nastaviti sa našom istragom, što podrazumeva i DNK analizu, jer smo prema prikupljenim informacijama, i to od strane Bošnjaka, više nego sigurni da se u ovom centru nalaze posmrtni ostaci Srba iz logora Štamparija u Vitkovićima – izjavio je Kovač.
U izjavi za medije povodom događaja u Vitkovićima Milan Bogdanić, predsedavajući kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH, rekao je da je zbog zahteva članova porodice Delić da im se omogući neposredni uvid u svaku od 118 vreća koje se nalaze u Centru u Vitkovićima, došlo do nesporazuma oko nadležnosti lica koja imaju pravo neposrednog kontakta sa skeletnim ostacima.
Slavko Heleta
----------------------------------------------
Četiri sina bake Božane
Zločin nad srpskim civilima iz Crkvina po zlu je zapamtila, sada već pokojna, Božana Delić kojoj su u ovaj logor pripadnici muslimanskih regularnih vojnih jedinica i policije 20. maja 1992. godine odveli četiri sina Jova, Nikolu, Novicu i Radivoja. U logor Štamparija tada su odvedeni i njen unuk Danilo, zatim Danilo Delić, rođak Uglješa Žmukić i njegov sin Nikola, kao i zetovi porodice Delić – Ljubo Matović, Pero Šekarić i Milutin Pejović.
[objavljeno: 06/11/2009]
