Izvor: Press, 18.Okt.2012, 12:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štiglmajer: Uvođenje viza nije rešenje

Analitičarka Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer izjavila je da problem nije u lažnim azilantima već u pogodnostima koje pružaju neke zemlje tokom procesa traženja azila, ali da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje.

Nakon što je Evropska komisija potvrdila da je primila pismo nekolicine članica EU o ozbiljnom povećanju broja osoba koje traže azil, u Briselu su zabrinuti da bi to, uz skoro usvajanje mehanizma za privremenu suspenziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << azila, moglo dovesti do blokade slobodnog kretanja za stanovnike Zapadnog Balkana.

Ukazujući da je ovde reč o najvećem broju lica koja dolaze iz Srbije i Makedonije, u razgovoru za Glas Amerike Štiglmajerova tvrdi da problem nije u takozvanim lažnim azilantima, već u dugim procedurama u nekim evropskim zemljama i pogodnostima koje one pružaju svima koji preko zime žele krov nad glavom, hranu, zdravstvenu negu i pristojan džeparac.

Više od 14.000 onih koji uglavnom dolaze iz Srbije i Makedonije u evropske zemlje samo tokom proteklih osam meseci je zabrinjavajuća brojka za evropske zemlje, međutim, problem treba rešavati u samoj Evropi, smatra ona.

"Opasnost postoji, jer je ovog puta Nemačka obuhvaćena problemom. Tamo je u septembru bilo 4.000 prijava za azil od srpskih i makedonskih građana, a to je veliki broj. U celoj prošloj godini je bilo 8.000, a to znači da su u jednom mesecu imali polovinu onoga što su imali celu godinu ranije. Dakle, Nemačka hoće da reaguje, samo problem je u tome da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje", rekla je Štiglmajer.

"Ono što treba napraviti je oduzeti beneficije zbog kojih ljudi idu u Nemačku - od svih tih balkanskih nacionalnosti, skoro niko više ne dobija azil zato što tamo nema više političkih progona. Nema razloga da se daje azil i to znači da je reč o lažnim azilantima. Ali u Nemačkoj se može tokom procesa traženja azila provesti preko pola godine: dobiješ smještaj, hranu, odeću, medicinsku brigu i uz to se sada još daje džeparac od 420 eura za četvoročlanu porodicu. Ranije je to bilo manje a reč je o sudskoj odluci Ustavnog suda iz jula i to je razlog zašto su sada ljudi navalili na Njemačku", kaže analitičarka.

Na pitanje koliko vlade Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji i Makedoniji, treba da rade da bi se talas lažnih azilanata smanjio, ona kaže: "Evropska komisija traži akciju od njih, ali oni mogu jako malo da urade. Komisija traži da rade neke informativne kampanje, ali neće ljudi slušati to da neće dobiti azil u Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj državi EU. Njima je važno da mogu provesti nekoliko meseci na sigurnom i toplom".

"Ili, Evropska komisija traži bolju saradnju sa članicama EU, ili da se proverava ko izlazi iz države, ali to je jako veliki problem zato što se većinom radi o Romima i ako bi sada Srbija ili Makednija počele da izvlače Rome iz autobusa, to bi bila etnička diskriminacija. Znači, rešenje je u EU jako jednostavno, da se države Balkana proglase zemljama sigurnog porekla i da se radikalno skrati cela procedura", zaključuje Štiglmajer.
Pogledaj vesti o: Vize,   Evropska Unija

Nastavak na Press...