Izvor: B92, 12.Sep.2009, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija podeljena oko sporazuma
Ljubljana, Zagreb, Vašington -- Reakcije političke scene u Sloveniji na dogovor Ljubljane i Zagreba podeljene - predsednik države hvali "korak napred", opozicione stranke ga oštro kritikuju.
Predsednik Slovenije Danilo Tirk je jučerašnji dogovor Slovenije i Hrvatske ocenio kao pozitivan i korak u pravom smeru, koji omogućava i dalji napredak Hrvatske ka članstvu u EU i buduće rešavanje graničnih pitanja. Ipak predsednik dodaje da bi trebalo učiniti još nešto što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi doprinelo ponovnom produbljivanju poverenja između Slovenije i Hrvatske.
Sa druge strane, slovenačka opozicija mahom smatra da Slovenija jučerašnjim dogovorom "nije baš ništa istrgovala" i da je za slovenačku deblokadu hrvatskih pregovora sa EU potrebno da najpre Hrvatska fizički povuče dokumente iz pregovaračkih poglavlja, koje Slovenija smatra prejudiciranjem i zbog kojih je od decembra i započela blokadu.
Slovenačka narodnjačka stranka najavljuje da će, zbog očitih namera vlade da u što kraćem vremenu omogući Hrvatskoj da uđe u EU, ne da bi prethodno ispunila slovenačke zahteve, ova stranka početi pripreme za sprovođenje naknadnog zakonodavnog referenduma. Ova stranka smatra da je jučerašnjim dogovorom Sloveniji preti opasnost od ostajanja bez dodira sa međunarodnim vodama.
I bivši slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel smatra da je Slovenija juče izvukla deblji kraj, odnosno da su jučerašnji razgovori mahom bili koncentrisani na hrvatske interese, dok su slovenački zaboravljeni. Rupel je zbog toga razočaran i taj dogovor ne vidi kao istorijski korak.
Slovenačka nacionalna stranka dogovor vidi kao izdaju Slovenije, jer se u pismu poslatom švedskom predsedništvu Hrvatska uopšte nije obavezala da će povući sporne dokumente, već samo da ih neće koristiti. Kritikujući "tihu diplomatiju" kojom se rešavao slovenačko-hrvatski spor, predsednik ove stranke je rekao da na slovenačkom tiha diplomatija znači da se strane diplomate prvo deru na Sloveniju, a onda pripreme dokument koji Slovenija tiho potpiše.
O postignutom dogovoru je sinoć raspravljao i odbor za spoljnu politiku slovenačkog parlamenta, koji je sednicu prekinuo nakon dva sata, bez postignutog dogovora, sa namerom da raspravu nastavi iduće nedelje. To pre svega znači da Slovenija još nije odobrila pristupnu konferenciju Hrvatske za članstvo u EU, koja treba da se održi 16. oktobra, za šta je potrebna saglasnost slovenačke vlade, odnosno parlamenta.
Zagreb: Zadovoljstvo sporazumom
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić ocenio je juče u Murskom Središću da najava deblokade pregovora Zagreba s Evropskom unijom posle dogovora premijera Hrvatske i Slovenije znači da su pregovori između dve susedne države uz pomoć EU dovedeni do kraja.
Mesić je posle primedbe da je šteta što se predugo čekalo na dogovor o dobroj saradnji između dve male zemlje, izjavio da je sporazum premijera Jadranke Kosor i Boruta Pahora važan i kao poruka za druge, jer se sporazumno može mnogo toga rešiti.
Po najavama, dvoje premijera pregovore bi mogli dovršiti do kraja ove godine, a u tom vremenu Hrvatska bi mogla dosta odmaknuti sa svojim reformama i tako nadoknaditi izgubljeno, izjavio je Mesić.
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor je juče iz Ljubljane poslala pismo predsedavajućem EU, premijeru Švedske Fredriku Feinfeldu u kome ističe da Hrvatska nikakvim dokumentom ili postupkom ne prejudicira granice.
Kosorova je pozvala predsedavajućeg EU da, pošto je otklonjena zabrinutost Slovenije vezana za granično pitanje koje će se rešavati arbitražom ili drugim postupkom o kome će se dve vlade dogovoriti, sazove međuvladinu konferenciju kako bi odmah bili nastavljeni pristupni pregovori Hrvatske s EU.
Dogovor dvoje premijera izazvao je pozitivne reakcije u Zagrebu, kako među vladajućim, tako i među opozicionim partijama.
Vašington pozdravio dogovor
SAD su pozdravile dogovor Hrvatske i Slovenije, kojim je omogućena deblokada pristupnih pregovora Hrvatske i Evropske unije, kao i nastavak pregovora o rešavanju pograničnog spora, kao doprinos evroatlantskim integracijama i stabilnosti jugoistočne Evrope.
"Snažno pozdravljamo rešavanja tog pitanja kao deo šireg procesa evroatlantskih integracija i regionalne stabilnosti", izjavio je novinarima portparol Stejt departmenta Filip Krouli.
Kako prenosi Hina, SAD su pozvale obe strane da nastave putem dijaloga, dodajući da su i Hrvatska i Slovenija radile u svom najboljem interesu pri postizanju ovoga sporazuma.
Na pitanje novinara da li je sa američke strane pružena pomoć ili ohrabrenje u dosadašnjem toku hrvatsko-slovenačkih pregovora i da li SAD namerava da pruži pomoć u nastavku pregovora, portparol Stejt departmenta je kazao da su "SAD imale značajne razgovore s obe strane" i da su "pomagale u tihoj diplomatiji".
Izbeglička udruženja protestuju kod EU
Asocijacija izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske pozvala je danas zemlje članice Evropske unije da preispitaju odluku o upućivanju poziva Zagrebu da nastavi pristupne pregovore s Unijom.
Kako je navedeno u saopštenju dostavljenom Tanjugu, Asocijacija traži od EU da obaveže Hrvatsku da najpre ispuni sve obaveze prema svojim državljanima srpske nacionalnosti kako bi im bila vraćena sva ona prava koja im pripadaju.
Tek tada bi se moglo govoriti o njenom pristupu EU, kaže se u saopštenju.
Nastavljajući pregovore i otvarajući nova pregovaračka poglavlja sa Hrvatskom, bez da je ova prethodno ispunila obaveze prema svojim građanima srpske nacionalnosti, navodi nas na zaključak da EU nagrađuje Hrvatsku, ističe se u saopštenju.
Asocijacija izbegličkih udruženja ocenila je da EU nagrađuje Hravatsku zbog toga što je Srbima oduzela oko 40.000 stanarskih prava, nije obnovila više desetina hiljada stambenih i drugih objekata, uskratila penzionerima primanja za vreme proteklog rata i nije dozvolila učešće Srbima u procesu privatizacije društvenog kapitala.
Osim toga, Hrvatska nije ispoštovala ni jednu preuzetu obavezu, a posebno Bečki sporazm o sukcesiji, prema kojem je sva imovina morala biti vraćena u stanje u kome se nalazila pre početka izbijanja ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Ako zaista EU olako i neodgovorno pređe preko svega ovoga i prihvati Hrvatsku pre nego što ova prizna prava svojim sugrađanima srpske nacionalnosti onda to znači da su i dalje na sceni dvojna merila i standardi i da se zločin isplati, zaključuje se u saopštenju.
