Izvor: S media, 17.Jun.2011, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici regiona udružili snage na tržištu
U postkriznom periodu potreno poboljšati saradnju izmedju zemalja jugoistočne Evrope. Zajednički nastup na inostranom tržištu je neophodan za dalji rast privrde ovog dela sveta.
Najveći problemi u postkriznom periodu u regionu Balkana su povećanje nezaposlenosti i pad privrednih aktivnosti, koji se mogu poboljšati i saradnjom između privreda u regionu, kao i zajedničkim nastupom na inostranim tržištima, ocenili su danas učesnici Samita guvernera centralnih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << banaka i ministara finansija zemalja jugoistočne Evrope koji se održava u Bečićima.
Poljoprivrednici strahuju od ulaska u EU
Djilas: Privrednici iskorišćavaju siromaštvo
EU odobrila 210 miliona evra odštete poljoprivrednicima
Zamenik ministra finansija i trezora BIH Fuad Kasumović je podsetio da su republike nekadašnje SFRJ , pre raspada zajedničke države, imale tridesetak jakih, prepoznatljivih firmi u svetu, koje su mogle da dobiju velike poslove, a koje su se nakon raspada iscepkale i sada vrlo teško nalaze poslove na stranom tržištu.
Kasumović zato smatra da se zemlje regiona moraju vratiti normalnom životu, da zajedno izlaze na inostrana tržišta i zajedno učestvuju u velikim poslovima i garancijama.
Zemlje regiona treba da iskoriste krizu u svoju korist i da se udruženim snagama bore protiv nje fiskalnim i monetarnim politikama, naglasio je Kasumović i precizirao da su mere kojima se to može postići unapređenje strukture i efikasnosti javne potrošnje i javnih ulaganja u infrastrukturu, srednja i mala preduzeća, kao i poboljšanje poslovnog ambijenta, zakonske regulative i smanjenje poreza.
Zamenik ministra finansija i trezora BIH je naveo da je udeo javne potrošnje u bruto-domaćem proizvodu (BDP) BIH i dalje visok, pre svega zbog visokih izdataka za plate, ukazujući da je zog toga potrebna racionalizacija potrošnje, jer čak pet odsto BDP-a odlazi na obrazovanje, a šest odsto na zdravstvo.
Prema njegovim rečima, stopa siromaštva od 18 odsto je previsoka, naročito za zemlju koja troši šest odsto BDP-a na transfer za penzije, ali je ukupno posmatrano, BIH na putu oporavka, na osnovu ekonomskih pokazatelja za 2010. i 2011. godinu.
Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija rekao je da je kriza imala jak uticaj na makroekonomiju RS, što se najočitije vidi u padu BDP-a od tri odsto u 2009. godini i napomenuo da je najveći problem povećanje nezposlenosti koja je prošle godina dostigla 23,6 odsto kao i javni dug RS koji porastao sa 36,5 odsto BDP-a u 2008. na 44,6 odsto BDP-a u 2011 godini.
Tegeltija je ukazao da je dalje prisutan problem finansiranja deficita budžeta Repubike Srpske i precizirao da se on finansira iz stranih izvora u iznosu od 177 miliona konvertibilnih maraka.
Prema njegovoj oceni, jedan od načina za prevazilaženje krize su investicije u sektoru energetike.
(Tanjug)
